U proteklih nekoliko godina zrenjaninska zavičajna istoriografija je postala bogatija za tri značajna naslova. Reč je o knjigama dr Filipa Krčmara: „Patrijarsi Srpske pravoslavne crkve u Velikom Bečkereku (Petrovgradu, Zrenjaninu)”, „Nagrada oslobođenja Zrenjanina (1963–1993) i Nagrada Grada Zrenjanina (1994–2020)” i „Punoletstvo Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin (2003–2021)”.
Krajem prošle godine, u izdanju udruženja „Zrenjanin eksplorativa” svetlost je ugledala najnovija knjiga pod nazivom „Počasni građani Velikog Bečkereka, Petrovgrada i Zrenjanina (1858–1994)”, čije su štampanje omogućili Grad Zrenjanin i Pokret „Novi optimizam”. U njoj su, kako je rekao dr Krčmar, sabrane biografije i zanimljivi detalji iz života ukupno 11 ličnosti koje su od sredine 19. do kraja 20. veka dobile počasno građanstvo našeg grada. Među njima ima onih koji su nam dobro poznati, poput Mihajla Pupina ili Josipa Broza Tita, ali i onih koji su pali u zaborav. Takvi su, na primer, pisac Mor Jokai, general Petar Živković ili narodni heroj Jovan Veselinov Žarko.
Šta vas je podstaklo da istražujete temu počasnih građana?
– O tome se u prošlosti dosta pisalo i govorilo. Ipak, ta je priča ostala na neki način nezaokružena, tim pre što su u prethodnih nekoliko godina otkriveni počasni građani koji su do sada bili potpuno nepoznati i zaboravljeni. Rekao bih da je ključni trenutak bilo nedavno otkriće najstarije danas poznate povelje o počasnom građanstvu u Narodnom muzeju Zrenjanina iz 1859. godine. Koliko je ovakva knjiga bitna za lokalnu istoriju?
– Mislim da se njen značaj ogleda u tome što su na svetlost dana izneti slabo poznati ili sasvim nepoznati detalji, ali i što su razbijeni neki urbani mitovi. A posebno je važno to što knjiga ukazuje na negativnu crtu našeg lokalnog mentaliteta koja se svodi na kratko pamćenje i sklonost da vrlo brzo i lako zaboravljamo nekoga koga smo do juče kovali u zvezde. Onog trenutka kada dođe do promene vladajućeg režima ili društveno-političkog sistema, naše zanimanje za staro prestaje, a istorija počinje od onog novog. Ako ništa drugo, mislim da knjiga opominje na pogubnost takve pojave. Do mnogih podataka u svom naučno-istraživačkom radu dolazili ste konsultujući stariju lokalnu štampu. Koliko je ona danas važna i koliko može da doprinese kao istorijski izvor?
– Mada kao svedočanstvo o prošlim zbivanjima štampa zahteva vrlo kritički pristup, ona je kao istorijski izvor nezaobilazna. Zrenjanin ima tu sreću da poseduje dugu tradiciju štamparstva i novinarstva koja je praktično podudarna sa njegovom praksom dodele počasnog građanstva. Novine koje su izlazile u ovom gradu od sredine 19. veka do kraja Drugog svetskog rata tako nisu propustile da zabeleže imena počasnih građana, ali i druge detalje u vezi sa njima. Tu pre svega mislim na listove poput „Grosbečkereker vohenblata”, „Torontala”, ali i na „Zrenjanin”. U njima je ispisan ogroman deo istorije našeg grada – bilo da je reč o politici, kulturi, sportu… Koliki je izazov baviti se lokalnom istorijom?
– To nije ni jeftin, a još manje profitabilan sport. Ciljna grupa kojoj su namenjeni rezultati istraživačkog rada je izuzetno mala, a najveći problem su ljudi i finansije. Nije toliko teško nešto istražiti i napisati, koliko objaviti rezultate istraživačkog rada – naročito u formi knjige. Takođe, postoji i izrazito štetna tendencija da se vrši kategorizacija lokalne prošlosti, što u praksi dovodi do toga da su neke istorijske teme „podobnije”, tj. društveno prihvatljivije od drugih. A držeći se već dobro poznatog, u čemu dobro „plivamo”, ne uviđamo da tapkamo u mestu i da već decenijama ne saznajemo ništa spektakularno, niti novo. Otkud onda vaše opredeljenje baš za istoriju Zrenjanina?
– Prvo, trudim se da istražujem nepoznate teme kojima niko drugi ne želi ili ne može da se bavi. Umesto „recikliranja” već davno „prežvakanih” pitanja o kojima se manje-više sve zna, radije biram neka nova. Drugo, apsurdno mi je da neko bolje poznaje istorijske ličnosti i događaje iz nekog drugog kraja sveta, a da nema osnovnu predstavu o tome šta se dešavalo u njegovoj sopstvenoj sredini. U tom smislu, u prošlosti našeg grada ima strahovito mnogo prostora za istraživanje.
