Nakon više od četiri decenije bavljenja pčelarstvom moram reći da pamtim i mnogo bolja vremena. Prethodnih godina, naročito poslednje dve, su katastrofalne u svim segmentima, naročito u proizvodnji meda. Nisu loši prinosi samo kod nas, nego svuda u svetu. Više faktora utiču na to, posebno hemizacija u poljoprivrednoj proizvodnji i šire. Nekada, 70-ih i 80-ih, prosek izvrcanog meda po košnici godišnje je bio iznad 100, a poslednje dve to je svega oko 30 kilograma – objasnio je Janoš Balint iz Mužlje.
Sa njime i nekolicinom domaćih proizvođača razgovarali smo na nedavno održanom Sajmu meda. Većina je saglasna da je stanje iz godine u godinu sve lošije. Vremenski uslovi su uticali na proizvodnju te je bagremovog meda mnogo manje na tržištu. Zbog toga su i cene najslađeg proizvoda poprilično „skočile”. Pčelari kažu da je 1.000, 1.500 čak i 2.000 dinara sasvim realno platiti kada se kupuje pravi, domaći proizvod.
NE POSTOJI 100 ODSTO ČIST PROIZVOD
– Svako tržište, pa i naše funkcioniše na osnovu ponude i potražnje. Ako je ponuda manja, cene su veće. Sagledavajući rast potrošnje po glavi stanovnika u svetu, pa i kod nas, biće nam jasnije da pravog, kvalitetnog meda na globalnom tržištu poprilično nedostaje. To je ujedno i prilika otkupljivačima -pakerima za falsifikovanje – dodaje Balint.
Medari poručuju da će poskupljenje mnoge naterati da pčelinje proizvode uzimaju i po nižim cenama. Kažu da se mušterije moraju uputiti u osnovne karakteristike i voditi računa, kako bi se izbegla kupovina falsifikata. Janoš Balint objašnjava kako ih prepoznati i da li se može kupiti 100 odsto ispravna roba.
– Ima puno metoda koje možete naći u medijima, pa i u našem svetu, ali nisu sve pouzdane. Iskusni pčelari i dugogodišnji potrošači organoleptički mogu prepoznati falsifikat – patvorinu. Obično se kaže da med kupite od poznatog, pouzdanog pčelara. To je već neka garancija da ćete kvalitetno pazariti. Međutim, među nama pčelarima ima dosta neiskusnih i neukih. Niko nikada, pa i najiskusniji medar ne može biti siguran u ispravnost dok ne uradi adekvatnu, pravilnikom propisanu mikrobiološku i hemijsku analizu svog proizvoda.
Pčele lete i do 7 kilometara i mi ne možemo sa sigurnošću znati šta su donele u košnicu. Navešću samo jedan slučaj koji se desio kod nas, u Banatu. Jednom prilikom, analizom je pronađen antibiotik koji su pčele unele u košnicu sa jedne farme pilića u blizini suncokretove paše – priča naš sagovornik.
Većina onih sa kojima smo pričali pohvaljuje Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) na čelu sa predsednikom Rodoljubom Živadinovićem, koji godinama radi na iskorenjivanju falsifikata sa tržišta. Postignut je zavidan uspeh koji direktno i pozitivno utiče na cenu. SPOS, sa kojim zrenjaninski medari uspešno sarađuju, izgradio je i svoj pogon za prikupljanje i plasman meda, koji takođe doprinosi povećanju cene u veleprodaji i maloprodaji.
SUNCOKRETOV MED ZAPOSTAVLjEN
Ivica Stojšin, predsednik društva pčelara iz Novog Bečeja, ovim poslom se bavi od 2007. Slaže se sa kolegama da su prethodne godine bile teške, a vremenski uslovi, posebno sušni period, nikome nisu išli na ruku. Sa njim smo razgovarali o suncokretovom medu, koji je, kako kaže, kod nas, skrajnut. To se desilo zato što je bagremov više na ceni.
– U odnosu na suncokretov on je samo „na glasu”. Kada je reč o kvalitetu, med od suncokreta je mnogo bolji, jer u sebi sadrži mnogo više polena. On je jedan od najjačih oksidanasa. Da me pogrešno ne shvatite, bagremov med je jako dobar, ali je u odnosu na suncokretov „šećerna vodica”. Prvi se preporučuje više za decu, kada ih treba navikavati i za starije ljude jer najblaže deluje na želudac – objasnio je Ivica Stojšin, i dodao da je suncokretov posebno dobar jer je sa našeg, banatskog područja, i zato ga treba što više konzumirati.
Osvrnuo se i na proces kristalizacije i situaciju da mušterije kupuju samo tečan, otopljen proizvod.
– Nažalost, i među nama ima falsifikatora koji hoće da zarade na količini pa onda mešaju med sa šećernim sirupom. Prvo i osnovno je da se pravi, koji je pčela napravila, kristališe. To se dešava i sa bagremovim kod kojeg proces počinje dosta kasnije. Na kristalizaciju utiče i koliko procenata drugog meda ima u njemu – kazao je naš sagovornik i dodao da su kupci navikli da starom metodom proveravaju kvalitet.
Neke od njih su okretanje tegle i proveravanje da li med ima „kuglu”, što je jedan od dokaza da je pravi. Mušterije često vole i da probaju proizvod pre nego ga kupe. Oni iskusniji, proveravaju da li je nit neprekidna kada ga uzimaju kašikicom. Laboratorijske analize su krajnje.
SEOSKE MANIFESTACIJE
Melenčani se mogu pohvaliti „Pčela festom”, manifestacijom koja godinama unazad okuplja medare, stručnjake i sve zainteresovane za slatke proizvode iz prirode.
Jedan od učesnika koji se diči proverenim kvalitetom i velikim brojem nagrada, između ostalih i Zlatnom medaljom Novosadskog sajma za 2017, je Milan Popov. Koristio je subvencije koje dodeljuje Grad i veoma je zadovoljan.
Prema njegovim rečima, veliku pomoć medarima sa sela pruža zrenjaninska Turistička organizacija koja im pomaže da na sajmovima plasiraju svoje proizvode i tako izađu iz seoskih okvira.
Sezonu 2020/2021 ocenjuje kao prosečnu. Lipovog meda, koji je dosta tražen – nije bilo, a suncokretov retko ko je imao čistog. Bagrem je bio solidan, smatra Popov, a sve ostalo zavisi od terena ko je gde pčele nosio.
POSKUPLjENjE ZBOG NESTAŠICE
– Na loše kopije sam alergičan. Zato pravi med i treba da ima cenu. Bagremov po 1.200, livadski po 800 dinara je malo, jer bi bagremov trebao da bude 1.500. U prodavnicama ga možete naći i po ceni od čak 1.900 dinara. Poskupeo je zato što ga nema. Čim su količine male, cena odmah ide gore. To nije ništa novo – konstatuje Milan Popov.
– Jedini koji nikada neće očvrsnuti je medljikovac, jer je u sebi nema polena. Njega ima jako malo, redak je i veoma je dobar za ljudsku upotrebu – kaže naš sagovornik.
Na Sajmu smo zatekli i Miroslava i Ivanu Krstić iz Lazareva koji su pre više od decenije odlučili da veliku ljubav prema prirodi, i kako kažu avanturistički duh, iskoriste i počnu da se bave pčelarstvom. Ovaj posao je još sedamdesetih godina prošlog veka započeo Miroslavov deda. Početkom 2000. formirali su mali pčelinjak od pet košnica i tako je sve počelo. Danas njihovo gazdinstvo broji stotinak košnica i funkcioniše kao porodična „farma” na kojoj, zajedno sa troje dece koja značajno pomažu, Krstići uživaju u svom poslu.
– Interesovanje Zrenjaninaca je bilo odlično i sajam je bio dobro mesto da ponudimo i promovišemo svoje proizvode. Pre svega bagremov med iz Deliblatske peščare, cvetni i med uljane repice iz našeg atara i okoline Tamiša, gde i „stanuju” naše pčele. Pred mušterijama je bio širok izbor imunopreparata na bazi meda, poput sve traženijeg limuna i đumbira i rena u medu, zatim razne kombinacije kakao-cimet, polen-propolis, đumbir- kurkuma koji su odlični za predstojeći zimski period – poručuju Miroslav i Ivana Krstić.
Prinosi su i u njihovom pčelinjaku značajno ispod proseka, što je, kako kažu, rezultovalo umerenim poskupljenjem proizvoda. Imajući u vidu i veće cene resursa potrebnim za bavljenje pčelarstvom, smatra porodica Krstić, ne bi trebalo da iznenadi i dalji blag rast cene meda.
– To stvara pogodno tlo za falsifikate, od kojih je teško zaštiti se. Ugroženi su potrošači, ali i mi, proizvođači. Jedina pouzdana metoda za otkrivanje lažnog meda je laboratorijska. Upadljivo niska cena je takođe jedan od pokazatelja da ne kupujete original – podseća Miroslav Krstić.
AKO NEMA PČELA, NEĆE BITI NI NAS
Ivica Stojšin objašnjava da se članovi Udruženja pčelara iz Novog Bečeja maksimalno trude da u njihovoj opštini lepe plakate koje dodeljuje SPOS, a odnose se na ne prskanje voća, povrća i dugih useva.
– Pokušavamo da edukujemo poljoprivrednike da prskanje mora da se odradi, ali da postoji vreme, način i preparati koji nisu štetni za pčele. Mnogi shvataju da je to najbolji način saradnje između nas, ratara i voćara. Pčele povećavaju prinos, a ujedno sa tih biljaka unose određene količine polena i nektara. Tako je korist obostrana. I dalje ima needukovanih poljoprivrednika koji uopšte ne žele da čuju mišljenje struke i preporuke, ali sve više njih shvata da je od životne važnosti da pčele sačuvamo, jer ako nestanu one neće biti ni nas – rekao je Ivica Stojšin.
