Muzikom, literaturom i kreativnim sadržajima protiv dosade
Korona virus, nazvan COVID 19, napao je pre nekoliko meseci Kinu, ali i ceo svet. Nije poštedeo ni našu zemlju i grad na Begeju. Uvedeno je vanredno stanje odredbom Ministarstva unutrašnjih poslova. Ograničeno je kretanje radno sposobnom stanovništvu, a svi koji imaju više od 65 godina ne smeju da napuštaju svoje domove.
Preporuke zdravstvene organizacije kojima su se priključili sportisti, glumci, muzičari i druge javne ličnosti, jesu da se ostaje kod kuće i da se bez preke potrebe ne izlazi napolje.
Najstariji sugrađani podnose ove mere na različit način – neki teže, neki lakše. Pojedinima lekove i osnovne životne namirnice donose mlađi članovi porodica, dok drugima pomažu komšije, prijatelji, a posebno volonteri grada Zrenjanina kojih je više od 700 na raspolaganju.
SREĐUJEM STAN, ORMANE I FIOKE
Da prekrate vreme, Zrenjaninci najčešće čitaju, gledaju televiziju, igraju društvene igre ili su čak aktivni i na društvenim mrežama. Ima i onih koji, shodno mogućnostima, uređuju svoje terase, baštice i vrtove. Ipak, svima je zajedničko jedno – želja da ova situacija što pre prođe i da svi zajedno, uz disciplinu, pobedimo opaki korona virus. O tome kako provode dane vanrednog stanja razgovarali smo sa sugrađanima koji su za naš list ispričali svoje priče.
Penzionerka Mila Tešin (71) se zanimljivim sadržajima bori protiv dosade, a podržava i lekare i sve zaposlene koji su na prvoj borbenoj liniji.
– Izolaciju odlično podnosim. Prvih nekoliko dana sređivala sam stan, prostoriju po prostoriju. Zatim sam prešla na ormare i fioke. Kada se ne bavim sređivanjem stana gledam televiziju, slušam muziku, slikam, čitam, vežbam, razgovaram sa rođacima i prijateljima preko telefona i društvenih mreža. Verujte, nimalo mi nije dosadno. Uveče u 20 časova izađem na terasu i tapšem sa ostalim stanarima. Gromoglasnim aplauzom podržavamo naše sugrađane koji rade za nas – lekare, medicinske sestre, prodavce, vojsku, policiju i sve ostale – iskrena je Mila Tešin.
POMAŽE ČITANJE KNjIGA
Duško Malbaški (66) je godinu dana penzioner, a pre toga je bio zaposlen u Narodnom muzeju. Nedostaju mu kulturni sadržaji koje je redovno posećivao. Ipak, zabavu pronalazi u literaturi koju nije imao vremena da čita dok je radio. Takođe, svakog petka prelistava najnovije izdanje lista ,,Zrenjanin” koje je u ovoj porodici od samih početaka.
– Volim rok muziku i koristim ovo vreme da čitam knjige o domaćim i stranim rok muzičarima i grupama. To je obeležilo moju mladosti. Slušam i muziku naravno. Nekada sam to radio preko ploča, a sada je dosta toga dostupno na internetu. Na vanredno stanje se privikavam kako moram. Oduvek sam bio aktivan, družio sam se sa prijateljima, odlazio na pijacu, u kupovinu, čuvao unuke, što ću i nastaviti kada se ova situacija završi. Do tada sam disciplinovan, ostajem kod kuće – poručuje Duško Malbaški.
U zajedničkom domaćinstvu sa ocem koji je u 97. godini i dobrog zdravlja, živi 66-godišnja Branka Vlaisavljević. Poštuju sve preporuke nadležnih i smatraju da je to u njihovom, ali i opštem interesu, jer dolaze od stručnih i odgovornih ljudi. Kako kažu nije im lako, kao ni ostalima, ali nije lako ni ljudima koji u ovo vreme moraju da rade.
VAŽNA JE KOMUNIKACIJA
– Imamo baštu i dvorište, pa ih uređujemo i obrađujemo provodeći lepe dane napolju. U kući ima uobičajenih poslova. Dosta sam na internetu, pratimo TV programe i čujemo se sa prijateljima i rođacima. Komunikacija je važna u ovom periodu. Nedeljom ujutru, kad je to dozvoljeno, odem u nabavku.
Oduševljena sam činjenicom da nam jako puno ljudi nudi pomoć oko nabavke. Sveli smo lične kontakte na minimum i niko nam ne dolazi u kuću iako u redovnim uslovima svakodnevno imamo i više poseta. Nemamo neke znatne rezerve za duži vremenski period i smatramo da smo solidno snabdeveni svakodnenim potrepštinama.
Moja ćerka sa svojom porodicom živi u Novom Bečeju i dogovorili smo se da se vidimo kad prođe epidemija. Svakodnevno se čujem sa njom, zetom i unucima. U ovoj vanrednoj situaciji imamo utisak da nadležne institucije ulažu veliki trud da zadovoljavajuće organizuju život u odnosu na sve parametre
(specifičnost epidemije, ishrana, lekovi, snabdevanje i razne druge životne potrebe).
Kad izlazim, nosim masku i rukavice i ponašam se odgovorno i u skladu sa propisima. Moja porodica i ja želimo da bude što manje žrtava i da sve ovo što brže prođe – priča Branka Vlaisavljević.
Ljubitelj sporta Vojislav Aleksić (68) voli da šeta, posebno kada je lepo vreme, a često sedi i u parku. Sada, dok je u svom domu, sport redovno prati preko svih sportskih kanala: fudbal, košarku, odbojku, a posebno tenis. Kada vreme dozvoli, sedi u bašti, čita novine i ukrštava reči i rešava enigmatske probleme.
Sugrađanin (72), čije ime je poznato redakciji, takođe se pridržava uputstava datih tokom vanrednog stanja. Pošto mu deca nisu u gradu, osnovne životne namirnice mu donose volonteri.
Kako je rekao, veoma je zadovoljan uslugom kol-centra i nije dugo čekao da mu isporuče ono što je od njih zatražio.
Podsećanja radi, u uslovima vanrednog stanja dostupan je pozivni centar Grada Zrenjanina i šest telefonskih linija: 066/866-0591, 066/866-0592, 066/866-0593, 066/866-0594, 066/866/0595 i 066/866-0600, koje su dostupne svakog radnog dana od 7 do 16 časova.
LjUBAV I PODRŠKA POBEĐUJU SVE
Bračni par Biljana Dimitrijević Martinov (75) i Milorad Martinov (79) poznat je po uzajamnoj podršci i ljubavi koju jedno drugom daruju. Upravo je to njihov recept za ovo vanredno stanje koje nije lako izdržati. Biljana se bavi spisateljstvom i do sada je objavila šest knjiga, a počela je da piše i sedmu. Milorad, kojeg ona, ali i komšije od milošte zovu Mika, u ovome joj pomaže, posebno kao tehnička ispomoć. Njihov stan je sređen poput kutije, police su prepune knjiga, a na zidovima se nalaze slike najčešće banatskih autora ili motiva. Sve aktivnosti Biljana i Milorad sprovode zajedno, po dogovoru i ipomažu se.
– Dane u izolaciji ne provodimo ni malo lako, posebno ja koja sam bila teško povređena. Zbog godina mi je prekinuta i terapija u banji. Pišem pesme i priče koje se tiču korone. Mika mi pravi društvo svirajući na fruli i harmonikama (jedna velika i tri usne). „Persu” nam je veoma blizu te ustanemo nedeljom rano i nabavimo šta nam treba. Ne prilagođavam se tako lako i ne volim zabrane. Nije mi lako, ali uvek imam na umu da nam to spašava živote – ispričala je Biljana Dimitrijević Martinov i dodala da joj, ipak, najteže pada što ne može da vidi unuke.
