Potreba ljudi da se kreativno izraze stara je hiljadama godina. Ako zađemo u dve najpoznatije pećine, „Lasko” i „Altamiru”, susrešćemo se sa praistorijskim primercima slikarstva, tačnije crtanja po zidu. Kako je vreme prolazilo i stvaralaštvo se razvijalo, u modernom dobu smo došli do jednog i te kako popularnog načina oslikavanja javnih površina. Ulična umetnost, takozvani strit art (street art), sve je češća među mladima.Najčešće dominiraju grafiti, a urbani pojedinici i grupe na taj način žele da prenesu svoju poruku i komuniciraju sa gradom i njegovom populacijom. Zrenjanin ne zaostaje, te se grafiti mogu naći ispod mostova, na zgradama, stadionima, a sve više ih je i u blizini škola.
Neki su kreativni i zanimljivi, dok drugi šalju veoma oštre, nekad i neprimerene poruke. Na ovu pojavu ukazao je i Mirko Ilić, jugoslovensko-američki strip-crtač, ilustrator, pedagog i dizajner svetske reputacije koji od 1986. živi i radi u Njujorku.
ZRENJANIN NARUŽUJU PORUKE NAVIJAČA
– Prvi put sam ovde i imao sam vremena da prošetam kroz ovaj divan grad. Ono što sam primetio jeste da je on delimično uništen grafitima navijača. Sve to su trenutne vrednosti, a umetnost je ono što ostaje. Zato bi je uvek trebalo finansirati i podržavati. Sa druge strane kada govorimo o umetnicima istorija je ta koja će nas sve oceniti i dati krajnji sud. Stvaralački bunt je logičan kada ste mladi, jer se tada bunite protiv svega što vas okružuje, neretko i protiv samog sebe. Tada, u takvom zanosu, umetnicima je sve moguće. Kada dođu u određene godine to više nije tako lako i ništa više nije isto – rekao je Ilić prilikom nedavne posete Zrenjaninu.
Vođeni ovim zapažanjem razgovarali smo sa lokalnim stvaraocima i saznali kako gledaju na ovu pojavu. Mr Milutin Mićić, akademski slikar, autor Međunarodnog Likovnog konkursa „30h30” i sam se bavio oslikavanjem javnih površina u gradu. Uradio je murale „Četir’ konja debela” koji su jedan od simbola Zrenjanina i „Brojim samo sunčane sate” na zgradi Ekonomske škole. Smatra da čovek, kao vizuelno biće, oduvek ima potrebu da javno nešto predstavi, obelodani.
Interesantno je, dodaje naš sagovornik, da je u savremeno doba grafitiranje koristilo bandama da obeleže svoje teritorije. U osnovi, uvek je bio čin vandalizma, jer su se radovi izvodili tajno i bez dozvole. I danas, objašnjava Mićić, najveći broj grafita tako nastaje. I to je jedno merilo.
PROVOKATIVAN, MAŠTOVIT, INOVATIVAN
– Međutim, važniji, smisleniji kriterijum je promišljanje i pitanje njihovog smisla, kreativnosti, poruke i kvaliteta. Grafit može biti maštovit i nositi provokativne, misleće poruke koje pokreću posmatrača da stvara novu i bolju budućnost. Mogu da budu izazovni, obojeni šarmom, ilegalni, da pozivaju na bunt, ukazuju na slabosti …pa i nude rešenja. Dobro je da ne budu kontrolisani. To ne znači površnu anarhiju, već dobro pripremljen i proveren projekat. Mora se misliti o kontekstu, arhitekturi, prostoru, funkciji i jasnoj nameri. Ali najpre, grafiti moraju biti inovativni, kreativni i likovno smisleni. Ako to nisu, onda su vandalizam. Ovde je važno pitanje koliko su majstori koji ih rade odgovorni i koliko sebe preispituju – rekao je Milutin Mićić, koji je bio u prilici da odabira skice grafita autora iz cele Srbije.
Ono što je interesantno, prema njegovim rečima, jeste činjenica da je jako malo bilo rešenja koja su prihvatljiva (kreativna i autentična). Ozbiljni stvaraoci nisu mnogo zainteresovani da u ovim okolnostima rade.
– U našim gradovima, pa i u Zrenjaninu, malo je takvih. Olako se uzimaju sprejevi i agresivno i egoistično se kreće u napad na fasade – smatra umetnik.
Sa druge strane Luka Radaković je u ovaj svet zakoračio sa 16 godina. Njegovih ruku delo su mnogobrojni grafiti po gradu. Posebno je ponosan na one koje je uradio na Bagljašu gde živi. Kako je ispričao, radio je „sve i svašta” što dolazi iz ove sfere i pokrio sve dimenzije od najosnovnijih tagova, „bombi” do murala.
– Mojim radovima želim da se javim ljudima koji me znaju i ulepšam im dan kada ih vide. Neka me se sete sa osmehom – ispričao je nedavno Radaković.
GRAD BEZ GRAFITA NIJE GRAD
Akademski slikar, dr Rastko Stefanović, smatra da su grafiti pre svega urbani fenomen. Prema njegovim rečima, prisutni su još od starog Rima kao vid komunikacije i ličnog izraza upućenog javnosti. Kako je objasnio, treba napraviti razliku između njih i tzv. ulične umetnosti. Grafiti su, navodi Stefanović, uvek zapisi, ponekad je to samo nečije ime, jedna reč ili kratka rečenica. Po složenosti se mogu kategorisati u jednostavne (tags) kojim se površina samo obeležava („taguje”) i složenije (throwups, pieces). Autor, dodaje naš sagovornik, ne pita za dozvolu, radi krišom i mora da deluje brzo da ne bi bio uhvaćen na delu. Rizikuje da zbog svog rada bude i kažnjen.
Sa druge strane, ulična umetnost podrazumeva najrazličitije intervencije u javnom prostoru i samo delimično pozajmljuje neke tehnike (korišćenje boje u spreju ili neke forme zapisa) od prakse grafitiranja. Radovi „strit arta”, ističe Stefanović, najčešće nastaju u dogovoru sa lokalnom zajednicom i ne izvode se na brzinu.
– Mislim da grad bez grafita i nije grad. Mogu biti razni i postoje u širokom dijapazonu, od umetničkog dela do vandalizma. To je razlog zbog kojeg i ne mogu svi biti isto tretirani. Dobri su oni koji imaju stil, individualnost, pokazuju veštinu i duhovitost autora. Tvorci ovakvih dela gotovo nikad ni ne izvode svoje radove na mestima koja bi grafitom bila naružena i pažljivo biraju površine koje obeležavaju. Oni loši, često, uopšte nisu delo kreativnog pojedinca nego organizovane grupe i njihova agresivnost, besmisao i ružnoća su odmah uočljivi – rekao je Rastko Stefanović.
Miroslava Malbaški
SUGRAĐANI – ZA ILI PROTIV?
– Ukoliko nosi poruku, i ako se njime iskazuje stav o nečemu, ili postoji neki „viši cilj” onda je to umetnost, bunt, pobuna, mišljenje dato kroz crtež, boje, linije … Grafit radi ispunjenja praznog prostora, još ako je na nedozvoljenom mestu ili je nekulturan jeste vandalizam – smatra Isidora Čalenić.
– Grafit može da bude umetnost ukoliko je proizveden sa ljubavlju i toplom emocijom koja se vizuelno prenosi na prolaznika, zadržava pažnju i ostavlja snažan utisak na posmatrača. Da bi grafit bio umetnost, slika mora biti približna originalu i u simbiozi sa porukom koju umetnik ostavlja dok ga stvara. Kroz skoro svaki grafit možemo dokučiti kakav je stav i emotivno stanje njegovog autora – rekao je Ivan Petrov.
