U Srbiji je od januara do maja ove godine boravilo 610.374 turista, što je za 52,8 odsto manje nego u istom periodu lane – saopštila je Turistička organizacija Srbije, a preneo list „Dnevnik”. Domaćih gostiju bilo je 48, a inostranih 57,7 odsto manje u odnosu na prvih pet meseci 2019. godine.
Pandemija je pogodila i zrenjaninski turizam i ugostiteljstvo. Tradicionalne kulturne i zabavne manifestacije će (najverovatnije) izostati, a popularna odredišta u okolini grada neće biti posećena kao ranijih godina. Kako navodi Zoran Ljubotina, direktor Turističke organizacije Zrenjanina, posle 6. marta i „Festivala vina”, mnogi događaji su otkazani ili odloženi. Broj posetilaca našem gradu je bio višestruko manji, posebno u martu, aprilu i maju, a situacija se malo popravila u junu.
PUTNICI OTKAZUJU ARANŽMANE
– Prihodi od turizma će ove godine biti znatno manji nego prethodnih godina kada smo imali značajan rast broja noćenja i kada je Banat oživeo kao turistička destinacija. Naročito su u ekspanziji bili biciklizam, nautički i lovni turizam, što je inače veliki ekonomski potencijal i na čemu je baziran i naš plan za 2020. godina – kaže Ljubotina.
Vlado Dašić, vlasnik turističke agencije „Karavan”, ističe da nijedna nepogoda, situacija ili događaj nisu na turizam tako negativno uticali kao ova pandemija jer je virus gotovo paralisao ceo svet, a ne samo našu zemlju.
– U našoj agenciji je mirno i tiho. Nema poziva, ništa se ne događa. Dolazimo na posao, slušamo šta se događa u našoj državi, okruženju, Evropi i svetu, planiramo redovne aktivnosti i poslove za zimu i molimo se da se do tada situacija normalizuje – ističe Dašić.
Prema njegovim rečima, „Karavan” nema prodat nijedan aranžman za leto 2020. godine, pa tako nema problema sa pomeranjima termina, otkazivanjima ili vraćanjem novca. On dodaje da se sporadična putovanja najčešće realizuju direktnim dogovorom između turista i onih koji nude smeštaj.
Turističke agencije u Zrenjaninu su u veoma teškoj situaciji, a Dašić navodi da, na osnovu informacija dobijenih od kolega koji su prodavali aranžmane za leto, većina putnika želi da otkaže letovanje.
– Na žalost, u Zrenjaninu sada nema turista. Oni poslovni ljudi koji moraju da dođu su samo kap u moru i na prste se mogu prebrojati. Privatni smeštaj je prazan, a u Hotelu boravi po 10 do 15 gostiju u proseku – prenosi Dašić.
HOTELI SU SKORO PRAZNI
U poslednjih desetak dana prosečna popunjenost hotela u svim gradovima Srbije manja je od pet odsto, saopštilo je Udruženje hotelijera i restoratera Srbije (HORES). Podaci govore da je u Beogradu 1. jula prosečna popunjenost bila 16,12 odsto, u Novom Sadu u 11 hotela 19,44 posto, u šest hotela u Nišu 6,53 procenta, a u pet hotela u Kragujevcu 6,85 odsto, objavljeno je na sajtu RTV Vojvodina.
– Usled epidemiološke situacije i svih mera koje poštujemo, naša delatnost trpi velike ekonomske gubitke. Od marta imamo značajan broj otkazanih rezervacija kako za smeštaj, tako i za planirane događaje u restoranu i konferencijskoj sali, te je objekat mesec dana bio i u privremenoj obustavi rada.
Tokom svih ovih meseci popunjenost ili ne postoji ili je značajno smanjena: juna je bila samo sedam odsto, što je mnogo manje nego prošle godine. S obzirom na trenutnu, vrlo nepovoljnu situaciju, i sada imamo malo gostiju, ali svakodnevno vodimo brigu o njihovoj i bezbednosti zaposlenih. Poštujemo mere prevencije i uvodimo nove dodatne protokole za dezinfekciju i zaštitu – izjavila je za naš list Mina Knežević, direktorka Hotela „Vojvodina”.
„DANI PIVA” POD ZNAKOM PITANjA
– Pripreme za „Dane piva” teku prema planu jer ova manifestacija, za sada, nije otkazana. Odlučeno je da pivski festival, koji svake godine okupi mnogo gostiju iz zemlje i inostranstva, bude održan u poslednjoj nedelji avgusta. No, sve zavisi od epidemiološke situacije, mera prevencije i odluka kriznog štaba. Sve odluke vezane za „Dane piva” će biti donete blagovremeno – naglasio je Ljubotina.
PRIRODNI RESURSI I DOMAĆE ZNANjE
– Najveći neprijatelj ekonomije i privrednog rasta jeste neizvesnost. Preduzeća i države se suočavaju sa nepoznatim tokovima i tendencijama. U takvim situacijama tražnja je smanjena, manje se troši. Kada ljudi ne rade, ne primaju platu i nemaju novac, pa ne mogu ni da kupuju. Za našu zemlju bi bilo preporučljivo da promisli o nekim novim modelima privrednog razvoja, zasnovanim na domaćim potencijalima i kapacitetima i da se okrenemo onome što imamo, a to su prirodni resursi i domaće znanje – smatra dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
