Korona prekraja gradski budžet?
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Iako ćemo realniju sliku o efektima pandemije na privredna kretanja u našoj zemlji imati tek kada budemo sagledali podatke za drugi kvartal (april-jun), već sada je sasvim jasno da taj uticaj neće biti nimalo blag. Takav scenario kao da najavljuje podatak da je tokom aprila industrijska proizvodnja u Srbiji opala za blizu 17%, a da je, u okviru nje obim prooizvodnje prerađivačke industrije smanjen čak za 20%.
Najnovije projekcije MMF-a su da bi bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2020. godini mogao da opadne za 3% u odnosu na 2019. godinu, usled čega bi bez posla moglo da ostane i više desetina hiljada ljudi. Ovo će naročito pogoditi budžete lokalnih samouprava, budući da gotovo 2/5 njihovih budžetskih primanja potiče od poreza na dohodak. Budžeti gradova i opština su već tokom 2020. godine ostali bez ovog svog najizdašnijeg izvora primanja, pošto je jedna od osnovnih mera za podršku privredi tokom borbe sa bolešću COVID-19 bila odlaganje obaveza plaćanja poreza na dohodak.
Prema podacima iz „Biltena javnih finansija“ ukupna budžetska primanja svih lokalnih samouprava (LS) u aprilu 2020. godine su iznosila 17,68 milijardi dinara, dok su u istom mesecu prethodne godine bila 26,77 milijardi dinara. U pitanju je smanjenje (nominalno) od čak 34%! Sa druge strane, ukupni izdaci lokalnih samouprava su smanjeni za „svega” 17%, sa 25,62 (april 2019) na 21,25 (april 2020) milijardi dinara. Dakle, lokalne samouprave su samo tokom aprila meseca 2020. godine ostvarile deficit od oko 3,6 milijardi dinara. Kada se analiziraju osnovni izvori budžetskih primanja gradova i opština, vidi se da je u aprilu tekuće u odnosu na isti mesec prethodne godine naplata poreza na dohodak nominalno manja za 22,8%, poreza na imovinu za čak 69,5%, a da su prilivi po osnovu donacija i transfera (sa viših nivoa vlasti) manji za 33,2%.
Ovakve tendencije dovode u pitanje održivost lokalnih javnih finansija, te funkcionisanje lokalnih samouprava u narednom periodu. Iznenađuje činjenica da se ovim pitanjima i problemima u domaćoj javnosti posvećuje tako malo pažnje. Čudi i to što predstavnici različitih poslovnih udruženja ne insistiraju više na ovim temama.
Situacija u Zrenjaninu, po predmetnom pitanju, deluje kao da je još složenija. Naime, od ukupno planiranih budžetskih prihoda i primanja u 2020. godini od 4,97 milijardi dinara, čak 2,53 milijarde dinara (50,83%) se odnosi na porez na dohodak. Stoga je ključno da se što pre obelodane podaci o stanju u gradskom budžetu.
Hitno (bez ikakvih odlaganja) treba uraditi sledeće: 1. Utvrditi koliko je od planiranih budžetskih primanja naplaćeno tokom prve polovine godine; 2. Realno sagledati perspektive i mogućnosti za naplatu planiranih budžetskih primanja tokom druge polovine 2020. godine; 3. Što realnije proceniti potencijalni deficit gradskog budžeta u ovoj godini; 4. Otvoriti dijalog u kojem bi učestvovali predstavnici vlasti, poslovnih udruženja, nevladinog sektora, stručne javnosti itd. sa ciljem da se iznađu najbolji načini za izbegavanje velikog deficita u gradskoj kasi u 2020. godini; 5. Uraditi rebalans gradskog budžeta, sa ciljem da se rashodi usklade sa prihodima; 6. Što realnije planirati budžet za narednu godinu. Za predložene aktivnosti ni u kom slučaju ne treba čekati jesen, jer prema sadašnjim očekivanjima i izgledima, situacija neće biti mnogo bolja.