Živimo brzo, brže, najbrže… Možda nas je korona malo usporila, ali tu je internet komunikacija koja takođe postaje sve brža i brža. Nije dovoljno što je, sudeći po porukama koje šaljemo i dobijamo, skraćeno vreme za koje one stižu do nas, već nemamo više vremena ni da napišemo ceo tekst, pa u njemu koristimo skraćenice za pojednine reči – bilo da su to one engleskog porekla ili naše.
Videla sam nedavno reagovanja na vest o smrti. Porodici su čitaoci izjavljivali saučešće i putem društvenih mreža. „Tuga, saučešće porodici“, i slično. Onda naiđem, na skraćenicu PUMB. Uspela sam da shvatim da je reč, zapravo o „Počivao u miru Božjem“, kad stiže i druga R.I.P. – pa sam tu našla tumačenje da je reč o „Reast in peace“ – počivaj u miru… Bilo je tu nekih simbola, i nekih plačnih „emotikona“. Smrt je sama po sebi strašna, a nešto mislim – ako već u običnim porukama koristimo neke skraćenice, simbole, sličice i slično, bar da jedan takav čin bude i rečju dostojno i dostojanstveno ispraćen. Ovako, hajde da ti izjavim saučešće, valjda ćeš razumeti, vreme je vreme. A vreme uvek dođe.
Mogu da prihvatim da mladi koriste u svakodnevnim porukama skraćnice poput OMG (Oh, my God- O, moj Bože), ILY -I love you – volim te, ili u našoj varijanti VTP – volim te puno (mada bi trebalo – mnogo)…
Simpatične mogu da budu poruke mladih – ako uspete da ih, uopšte, shvatite jer su kao neka dobro sročena šifra, samo njima razumljiva: Eee str? Niss, jel dolazis u sk sut, nzm, vtv – nalazim na internetu. Str je – šta radiš, niss – ništa, nzm – ne znam, vtv – verovatno. Verovatno da je tako, a možda i nije.
Ali, da ne bude da to koriste samo mladi. Koliko puta smo napisali pozzz, bzvz (bez veze)? Naravno, skraćenice su prisutne u jeziku. To je nešto i što se podrazumeva i ima svoje jasno značenje. Možda internet komunkacija uvodi neka nova pravila, ali lepo bi bilo da sačuvamo jezik od ovih novotarija. Na potezu su lingvisti.
Toliko ovoga puta iz ZR za NS (iz Zrenjanina za „Našu svakodnevicu“). LOL
