Privreda na kreditnoj infuziji
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prema procenama Ministarstva finansija nominalni bruto domaći proizvod Srbije je u 2025. iznosio oko 88,5 milijardi evra, što je za 5,3 milijardi više nego u 2024. godini (83,2 mlrd). Jedan od načina za obračun BDP je primena rashodnog principa, pomoću kojeg se do njegove vrednosti dolazi sabiranjem osnovnih oblika finalne potrošnje (lična potrošnja domaćinstava, investicije, državna i saldo međunarodne razmene). Pri tome, daleko je povoljnija situacija kada su izvori privrednog rasta investicije i izvoz, nego kada je povećanje proizvodnje rezultat rasta individualne tražnje i zaduživanja. Najveći doprinos BDP-u Srbije daju privatna (63%) i državna potrošnja (17%), zatim investicije (25%), dok neto izvoz (-5%) ima negativan uticaj, s obzirom da više uvozimo nego što izvozimo. U tom smislu, podatak da su se država, preduzeća i građani tokom 2025. zadužili za dodatnih čak 4,97 milijardi evra na najbolji način dočarava koliko je funkcionisanje naše ekonomije zavisno od kredita. Proizilazi da je za svaki dodatni evro BDP-a lane bilo potrebno da se kao društvo zadužimo za novih 0,94 evra. Pri tome, najviše je povećan dug sektora stanovništva (+2,7 mlrd. evra). Slede obaveze privrede (+1,8 mlrd. evra) i države (+470 miliona evra). Građani su se u 2025. dodatno zadužili za „fascinantnih” 2,7 milijardi evra (sa 13,9 na 16,6 mlrd.). Više od polovine pomenutog prirasta se odnosilo na gotovinske zajmove (+1,43 mlrd. evra) pomoću kojih se „krpe rupe” u kućnom budžetu. U pitanju su nenamenske pozajmice, koje se pretežno koriste za finansiranje tekuće (svakodnevne) potrošnje.
Trenutno u Srbiji ima oko 1,2 miliona ljudi koji bankama po osnovu gotovinskih zajmova ukupno duguju blizu 7,9 milijardi evra. Ono što potvrđuje pretpostavku o tome da sve veći broj ljudi u zemlji sve teže živi jeste porast ovakvih dugova. Tokom protekle godine iznos gotovinskih kredita je povećan sa 6,37 na 7,8 mlrd. evra, odnosno za neverovatnih 22,4%! Dobar „lakmus” za stanje i perspektive u privredi mogu biti i podaci o obimu i dinamici, kao i o namenskoj strukturi kredita koje preduzeća uzimaju od banaka. Investicioni zajmovi su dugoročniji i uglavnom se koriste u uslovima povoljnih tržišnih kretanja – firme pozajmljuju novac sa ciljem da prošire svoje kapacitete i obim poslovanja. Sa druge strane, krediti za likvidnost, obrtna sredstva i refinansiranje su kratkoročniji i kompanije ih koriste onda kada imaju određenih poteškoća sa izmirivanjem svojih tekućih obaveza. Dugovi preduzeća prema poslovnim bankama su u decembru 2025. u odnosu na kraj 2024. bili veći za čitavih 1,8 milijardi evra (sa 15,2 na 17 mlrd. evra), odnosno za čak 11,7%. Od toga, značajan deo (+812 mil. evra) odnosi se na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, dok je rast investicionih zajmova (+800 mil. evra) bio nešto manji. Očigledno je da su preduzeća u Srbiji i tokom 2025. nastavila da posežu za skupim kreditima za likvidnost kojima po pravilu restrukturiraju postojeće obaveze. Imajući u vidu da su se stanovništvo i preduzeća tokom prošle godine samo za finansiranje tekućih izdataka zadužili za dodatnih 2,25 mlrd. evra, može se zaključiti da bi naš ekonomski rast bio ugrožen ukoliko bi iz bilo kog razloga došlo do otežanog dotoka „svežih” finansijskih sredstava.
