Zajmovi „podmazuju” ekonomski rast
Prema procenama Ministarstva finansija nominalni bruto domaći proizvod Srbije bi u 2025. trebalo da iznosi oko 88,1 milijardu evra. To je za 5,8 milijardi više nego u 2024. godini (82,3 mlrd.). S obzirom na to da u ekonomiji postoji tzv. odloženi vremenski efekat (time lag), ostvarene performanse u tekućoj godini je poželjno tumačiti u odnosu na poteze preduzete u toku prethodne. Podatak da su se država, preduzeća i građani lane zadužili za dodatnih čak 4,83 milijardi evra, na najbolji način dočarava koliko je funkcionisanje naše privrede zavisno od kredita. Proizilazi da je za svaki dodatni evro BDP-a u toku 2025. bilo potrebno da se kao društvo dodatno zadužimo za 0,83 evra. Pri tome, najviše je povećan javni dug (+2,7 mlrd. evra), a slede obaveze sektora stanovništva (+1,3 mlrd. evra) i preduzeća (+833 miliona evra).
Dobar lakmus za stanje i perspektive u privredi mogu biti i podaci o obimu i dinamici, kao i namenskoj strukturi kredita koje preduzeća uzimaju od banaka. Investicioni su dugoročniji i uglavnom se koriste u uslovima povoljnih tržišnih kretanja: firme pozajmljuju novac od banaka sa ciljem da prošire svoje kapacitete i obim poslovanja. Sa druge strane, krediti za likvidnost, obrtna sredstva i refinansiranje su kratkoročniji i preduzeća ih koriste onda kada imaju poteškoća sa izmirivanjem tekućih obaveza. Stoga, povećanje investicionih bi se moglo protumačiti kao pozitivan signal, dok rast zajmova za likvidnost i obrtna sredstva može ukazivati na prisustvo finansijskih problema. Dugovi preduzeća prema poslovnim bankama nastavili su da rastu i u toku ove godine. U septembru 2025. u odnosu na kraj prošle godine bili su veći za čitavih 1,1 milijardu evra (sa 15,2 na 16,3 mlrd. evra), odnosno za 7,2%. Pri tome, najveći deo novih dugova (+830 mil. evra) odnosi se na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, dok je rast investicionih (+383 mil. evra) bio daleko manji. Očigledno je da su preduzeća u Srbiji i tokom ove godine nastavila da posežu za skupim kreditima za likvidnost kojima po pravilu restrukturiraju postojeće obaveze. Sa druge strane, sektor stanovništva je od početka 2025. povećao svoja ukupna dugovanjam za fascinantnih 1,9 milijardi evra (sa 13,8 na 15,7 mlrd.). Najveći deo pomenutog prirasta se odnosi na gotovinske zajmove (+1 mlrd. evra) pomoću kojih se „krpe rupe” u kućnom budžetu. Reč je o nenamenskim pozajmicama, koje se pretežno koriste za finansiranje tekuće (svakodnevne) potrošnje. Trenutno u Srbiji ima oko 1,2 miliona ljudi koji bankama po osnovu gotovinskih zajmova duguju ukupnooko 7,4 milijardi evra. Ono što potvrđuje pretpostavku o tome da sve veći broj osoba u zemlji sve teže živi jeste porast ovakvih zajmova. Tokom poslednjih devet meseci iznos gotovinskih kredita je povećan sa 6,4 na 7,4 mlrd. evra, odnosno za čak 15,9%. S obzirom na to da u Srbiji ima oko 2,57 miliona domaćinstava, proizilazi da se ove godine svaka porodica u proseku zadužila za dodatnih 390 evra keš zajmova kojima se finansiraju osnovne tekuće potrebe.
Tako su ukupna dugovanja prema bankama pojednom domaćinstvu narasla na oko 6.130 evra u proseku, od čega se 2.870 evra odnosi na gotovinske zajmove. Na osnovu svega navedenog može se zaključiti da bi naš privredni rast bio ugrožen ukoliko bi iz bilo kog razloga došlo do otežanog dotoka svežih finansijskih sredstava.
