Naš grad nosi ime narodnog heroja Žarka Zrenjanina. Tokom borbe svoje živote na branik otadžbine i banatske ravnice položili su i Sonja Marinković, Vladimir Koča Kolarov, Ruža Šulman, Servo Mihalj i mnogi drugi. Najmanje što zaslužuju jeste da se njihova imena pamte – zauvek. Na teritoriji Zrenjanina i naseljenih mesta rasuta su brojna spomen-obeležja iz vremena Narodooslobodilačke borbe (NOB).
Povodom osam decenija od oslobođenja Grada u Drugom svetskom ratu u Narodnom muzeju održano je predavanje „Spomenpark na Bagljašu – mesto tragične prošlosti i kontradiktorne stvarnosti”. Govorio je Dejan Vorgić, istoričar umetnosti. Ispričao je kako je ovaj lokalitet prvobitno bio groblje da bi tokom sukoba postalo jedno od najmasovnijih stratišta u ovom delu Banata.
OD PAŠNJAKA DO GUBILIŠTA
– Prvobitno se tu nalazio pašnjak. Kasnije je oformljen prostor za sahranjivanje siromašnih i onih koji nisu želeli da budu pokopani na konfesionalnim grobljima. Izbijanjem rata ovo mesto određeno je za streljanje zbog blizine grada. Tu se odigralo pet masovnih pogubljenja. Najveće se dogodilo 31. jula 1941, kada je ubijeno 90 pripadnika Komunističke partije Jugoslavije. Najpoznatija među žrtvama bila je Sonja Marinković – istakao je Dejan Vorgić.
Prema njegovim rečima, nakon okršaja, postavljena su tri spomenika. Potom je odlučeno da se iste godine sazida još jedan posvećen Sonji Marinković i stradalima tog 31. jula. U znak sećanja na Crvenu armiju, koja je oslobodila Zrenjanin, 1962. godine nikla je spomen-kosturnica sovjetskim vojnicima.
– Podizanje spomenika bio je najveći događaj u gradu nakon rata. Prisustvovalo je više od 20 hiljada građana. General JNA Kosta Nađ došao je da ga svečano otvori. Položeno je više od stotinu venaca. Kosturnicu su radile arhitekte Aleksandar Petričić i Aleksandar Milenov, a sahranjeno je 220 Crvenoarmejaca sa prostora severnog i srednjeg Banata. Prisustvovala je i visoka delegacija Sovjetskog Saveza i tadašnji ambasador Aleksandar Puzanov – ispričao je naš sagovornik.
MNOGI SPOMENICI SU OBNOVLJENI
Na ovom mestu danas je dečje igralište. Postavlja se pitanje koliko se vodi računa o kulturno-istorijskim spomenicima iz vremena NOB-a.
– Osim obeležavanja važnih godišnjica, potrebna je detaljna edukacija sugrađana. Deca se moraju učiti od malena. Takođe, dobro bi došao dodatni mobilijar i video-nadzor. U poslednjih 15 godina ulažu se sredsta za njihovo očuvanje, ali je potrebno da to bude bolje – napomenuo je Vorgić.
Podsetio je i da je tokom prethodnih godina obnovljen čitav niz spomenika žrtvama fašističkog terora i memorijala iz Drugog svetskog rata. Tako je 2018. novo lice dobilo obeležje Crvenoarmejcima kod železničke stanice „Fabrika”. Mesto gde su streljani pripadnici Petrovgradskog odreda na Mihajlovačkom drumu, popravljeno je 2021.
Žitni trg pamti i 30 rodoljuba koje je nemački okupator obesio 9. januara 1942. godine. Taj spomenik od 2022. izgleda kako mu dolikuje. Pre dve godine zasijala je Rotonda u Plankovoj bašti, podignuta u čast Crvenoarmejaca. Vorgić je naglasio spomenik Žarku Zrenjaninu ispred nekadašnje zgrade Komiteta kome je lane vraćen stari izgled.
– Sređeno ih je dosta i u okolnim selima. Novac je većinom dalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a nadzor je pratio Zavod za zaštitu spomenika kulture. Međutim, nekoliko dela visokog umetničkog kvaliteta ostalo je neobnovljeno i danas su u dosta lošem stanju. Prvenstveno mislim na spomen-česmu Jovanki Dobrosavljev, rad čuvene vajarke Ljubice Tapavički i spomenik podizanju ustanka u Vojvodini „Raonik” na lokalitetu nekadašnjeg salaša Žarka Turinskog. U narednom periodu treba usmeriti obnovu u njihovom pravcu – poručio je Vorgić.
ČEKAJU NOVO LICE
Brojni su i primeri kada nije rađeno po planu. Na primer, proteklih decenija u više navrata uređivan je i spomen-park na Bagljašu. Međutim, radovi su narušili prvobitnu autorsku koncepciju spomen-kosturnice Crvenoarmejcima iz 1962.
– Malterisanjem, bojenjem površina, menjanjem prvobitnog natpisa i prekrivanjem mozaika sa apstraktnom kompozicijom spomenik je naknadnim intervencijama degradiran. Rad je arhitekata Aleksandra Milenova i Aleksandra Petričića. Predstavlja jedan od naznačajnijih primera „brutalizma” (od fracuskog „beton brut” u značenju „grub”, sirov beton) u gradu. Kao takav treba da bude zaštićen kao spomenik kulture i vraćen u prvobitno stanje – dodao je istoričar umetnosti.
Vorgić smatra da je u cilju što kvalitetnije obnove memorijala iz pomenutog perioda neophodno kontinuirano istraživanje. Time će se pojačati značaj kulture sećanja.
– Sveobuhvatno naučno istraživanje spomeničkog nasleđa Zrenjanina i okoline, ispravljanje istoriografskih grešaka, publikovanje novih podataka, informisanje građana na brojne načine mogu dovesti do napretka u našem odnosu prema spomenicima – simbolima slobode i sećanja na nevine žrtve. Ne treba zaboraviti da mnoge žrtve Drugog svetskog rata i dan danas nemaju dostojno spomen-obeležje, iako su toliko dali gradu, pa se u narednom periodu može razmišljati i o podizanju novih – zaključuje Vorgić.
