Pojam cepelin vezujemo za čuveni dirižabl (leteći balon-brod), a konstruisao ga je nemački inženjer, grof Ferdinand fon Cepelin. Kultna britanska rok grupa iskoristila je taj naziv i imenu dodala „led”. Tako je 1968. nastao bend „Led Cepelin” (Led Zeppelin) – najuspešnija i najuticajnija grupa u istoriji popularne muzike. Kada sam planirao da otvorim klub, razmišljao sam kako da u nazivu spojim najveće ljubavi: rokenrol, kafanu i „Cepeline”. Naziv „Rock club Zeppelin” se sam nametnuo. Ostalo što staje u 33 godine postojanja su priče, svirke, druženja, prijateljstva, lepi, ali i teški trenuci.
Ovim rečima započeo je priču o kultnom mestu u Mužlji Ištvan Siveri – poznatiji kao Pišta Cepelin.
– Na ideju da otvorim kafanu došao sam slučajno 1. septembra 1987. godine. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada sam se vratio iz Berlina, kafići su po gradu počeli da niču kao pečurke. Kuću u kojoj se Klub nalazi nasledio sam od roditelja. Bila je stara i nisam znao šta ću sa njom.
Tada sam radio kao instruktor vožnje u auto-školi „Crveni signal” i po prirodi posla često svraćao u kafane. Mesto okupljanja tada je bio „Mravinjak”, a izlazilo se i u kafiće po Gimnazijskoj ulici. Zaključio sam da Zrenjanin nema nijednu pravu rokenrol kafanu…
Odlučio sam da probam, pa kako bude. Nisam ni pomišljao da ću slaviti 33 godine rada i da će Klub postati kultno mesto ne samo Mužlje, Mužljanaca i Zrenjaninaca, već da će izaći iz lokalnih okvira – priča Ištvan Siveri.
Dva prijatelja, dva Cepelina Ištvan Siveri i Duško Malbaški
VELIKA HIPI PORODICA
TRAJE I DANAS
Siveri ističe da je od 1994, otkako su počele svirke, u Klubu nastupilo blizu 200 bendova, a održano je oko 2.000 koncerata. Podršku su mu dali prijatelji, najviše Duško Malbaški – Dule Cepelin sa kojim deli nadimak. On je uz njega od prvog dana i nije propustio nijednu svirku, a tu su i Puta, Mića Genije, Rudi, Miša Čupavi, Bole „Mamurno jutro” i mnogi drugi.
– Zrenjanin je u ono vreme (SFRJ) bio centar rokenrola sa mnogo kvalitetnih bendova. Čak je i prva „Gitarijada” bila u našem gradu. Danas je situacija drugačija, rokenrol je pomalo pao u zaborav. Srećom, ima nas koji se još uvek držimo, u kojima gori vatra. Jeste da smo malo „matori”, ali energija rokenrola nas održava. „Cepelin” je posebna institucija. Nije samo moj, ne pripada Mužljancima ili Zrenjanincima nego svim ljudima dobre volje koji, noseći u sebi iskru pozitivne energije, tu navrate. Kafana bez gostiju ne postoji. Svi koji su kroz „Cepelin” prošli i ostavili trag čine jednu veliku hipi porodicu rokera i ideja kojih se pridržavamo od početka. Bili smo i ostali „deca cveća” privržena „Vudstoku”, protivnici Vijetnamskog, ali i bilo kog drugog rata i nasilja, držeći se čuvene parole „Make love, not war” – ističe naš sagovornik.
ROKER CELIM SVOJIM BIĆEM
Siveri je posebno ponosan što je Klub 2014. godine spomenut i u najpoznatijem Američkom muzičkom časopisu za rokenrol „Rolingstoun”, koji izlazi u skoro svim državama sveta.
Sećajući se starog Kluba, njegov vlasnik kaže da je počeo od nule. Imao je samo skroman šank, prostorija je bila mala, a kasnije ju je proširivao. Svirke su upotpunjavale atmosferu. Bilo ih je svakog vikenda, pet, šest mesečno, 70 do 75 godišnje.
Siveri kaže da je rok miroljubiva muzika, opušta i inspiriše ljude da se druže. Biti roker ne znači samo slušati muziku, odevati se u tom stilu, nositi dugu kosu, ići na koncerte.
– Roker si dušom i telom! Celim bićem! To je stil života, „fazon” koji „teraš”. Moj moto je „Ili živiš rokenrol, ili ne znaš šta je to”. Nakon nesretnih devedesetih i mnogih teških događaja, sve se nekako okrenulo protiv roka i slične vrste muzike, koja je šikanirana. Novac je ušao u sve pore društva, a rokerima on nije najvažniji. Važna nam je ljubav, trajanje, zajedništvo…
Bilo je i izuzetno teških trenutaka koje nikada neću zaboraviti. Policija je pravila racije u lokalu, privodila muzičare, mene, tukla i rasterivala goste, saslušavala nas… Smatrali su nas narkomanima, nazivali kosijanerima, čupavcima, prljavcima, neradnicima i drugim pogrdnim imenima. Trpeli smo torturu i sve ponosno izdržali. Nismo se predavali, nismo nikoga vređali, brisali smo, i dan-danas brišemo nacionalne, verske i druge granice i trudimo se da širimo ljubav i jedinstvo ne samo u „Cepelinu”, gde se sjajno druže Mađari, Srbi i svi drugi gosti, već u celom svetu – tvrdi naš sagovornik.
Čuveni rok klub iz Mužlje
MLADI SU USKRAĆENI ZA KVALITETNU MUZIKU
Siveri podseća da je zlatno doba rokenrola bilo od kraja šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka, kada su nastali najveći bendovi. To je bila epoha najbolje muzike koja je podjednako vredna kao i klasika, smatra on. Slušali su se „Bitlsi” i „Roulingstounsi”, „Pink floyd”, „Dorsi”, (The Doors) „Deep Purple” i naravno „Led Zeppelin”. Balade poput „Novembar rain” , „Lady in black” „Nothing else matters” i „Stairway to haven” su i dalje u samom vrhu top-lista.
Mladi su danas uskraćeni za kvalitetnu muziku, smatra Siveri, a TV programi im pružaju razne sadržaje koji su lako dostupni. Velika je uloga medija i društvenih mreža, koje u vreme Siverija i njegove generacije nisu postojale. Tada su se slušale ploče, kasete, radio emisije….
– Ne krivim mlade! Konzumiraju ono što im se servira. To što je danas njima nepoznato, nama je bila opšta kultura, mislim na muziku, filmove, predstve, glumce. U poslednjih deset godina nastao je vakuum. Stari rokeri su zašli u godine, mladih nema, nastaju novi muzički pravci. Hard kor i pank i drugi pravci imaju uporište u rokenrolu, ali generacijske razlike su itekako vidljive. Najlepše balade u modernoj muzici su rok balade – tvrdi Siveri.
Miroslava Malbaški FOTO: Stefan Babuškov
POKLON OD ROBERTA PLANTA
Sugrađanka koja se iz Birmingema doselila u Mužlju, igrom slučaja živela je u gradu Roberta Planta, pevača „Cepelina”. Pošto ga je poznavala, rekla mu je da u jednom malom mestu u Srbiji postoji kafić koji nosi ime popularnog benda.
– Bio je začuđen i fasciniran. Kada mu je objasnila da klub obeležava 30 godina rada, poslao mi je poklon. Na njihovom plakatu napisao je „Srećna 30. godišnjica Pišti u Mužlji – od Roberta Planta”. Uz to poslao mi je i njegovu majcu, za mene je to blago – iskren je Pišta Cepelin.
Poklon od Roberta Planta iz Birmingema
RADIO CEPELIN
U sklopu Rok kluba, što je manje poznato Zrenjanincima, postojao je od 2004-2008. radio „Cepelin” koji je bio izuzetno slušan i van lokalnih okvira. Bio je najmlađi među 13 radio-emitera, koliko ih je tada bilo u gradu. Tokom dana bio je informativnog karaktera, uz muziku za sve generacije, a od 22 pa do 7 časova isključivo je emitovana rok muzika.
– Veliku pomoć pružio mi je prijatelj Đorđe Đoka Vojnović. Ubrzo nakon otvaranja radija „Kojot” podstakao me da se okušam i u tom poslu. Bili smo na istoj talasnoj dužini – seća se Pišta koji je imao izuzetnu saradnju i sa Radio „Zrenjaninom”.
IKONE ROKENROLA
Poseban mural krasi zid iznad bine Kluba. Prvobitnu verziju naslikao je pokojni Živa Cukić, a sadašnju, povodom 30. rođendana, Ratko Dimitrjevski. Urađen je prema vlasnikovoj želji i aranžmanu. Predstvlja ikone rokenrola: „Cepelini” zauzimaju centralno mesto, a pored njih su: DŽenis DŽoplin, DŽim Morison, „ZZ-Top”, Erik Klepton, Santana, Stivi Rej Von, DŽimi Hendriks, „Pink floyd”, i „Deep Purple”.
– To je sažeti spisak velikana. Mnogi nedostaju, a zaslužuju da budu na muralu. Trebalo bi mi tri puta više prostora za sve – kaže Siveri.
