IVANA PETRIĆ, PREDSEDNICA OPŠTINE ŽITIŠTE
Mladima treba podrška za ostanak na selu
Diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove Ivana Petrić (1990), nedavno je izabrana za predsednicu Opštine Žitište. Odbornica je postala 2016. godine. Bila je šefica odborničke grupe i koordinatorka ženske odborničke mreže. U prethodnom sazivu je obavljala funkciju predsednice Skupštine. Članica je Opštinskog odbora Srpske napredne stranke.
Petrić je završila Karlovačku gimnaziju, a potom diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bila je članica tima za realizaciju projekata realizovanih preko Interreg – IPA programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija, kao i koordinatorka projekata koje su finansirale Pokrajina i Republika. Pored toga, odgovorna je bila za praćenje Nacionalnog akcionog plana za primenu rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost u Srbiji. Uspešno je završila program „Upravljanje regionalnim razvojem kroz EU fondove”.
Programe Opštine Žitište često podržavaju Republika i Pokrajina, šta je urađeno u prethodnom periodu?
– Uz njihovu pomoć realizovali smo veliki broj projekata i ponosni smo na sjajnu saradnju. Jedna od najvažnijih investicija je izgradnja prečistača otpadnih voda u Žitištu. Trenutno je u toku priključenje domaćinstava na kanalizacionu mrežu. Tokom prethodne godine završena je izgradnja bunara u Česteregu, kao i sanacija dela objekta lovačkog doma u Banatskom Karađorđevu. Kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura, rehabilitovane su ulice u Srpskom Itebeju i Torku, kao i deo puta Banatski Dvor – Torda.
Lokalna samouprava je finansirala radove na dva objekta Predškolske ustanove „Desanka Maksimović” u Česteregu i Srpskom Itebeju. Zbog povećanog broja dece u Banatskom Karađorđevu i Srpskom Itebeju, omogućena je usluga produženog boravka, kao jedna od mera usklađivanja rada i roditeljstva.
Šta možemo očekivati u budućnosti?
– U narednom periodu planirana je sanacija domova kulture u Ravnom Topolovcu i Banatskom Višnjićevu. Predviđena je dogradnja nadstrešnica na tribinama stadiona FK „Napredak” iz Česterega. U OŠ „Adi Endre” u Tordi započeti su radovi na adaptaciji dodatnog prostora za nastavu. U Torku nastavljamo sa radovima na objektu Etnografskog muzeja Rumuna. Očekuje se početak rekonstrukcije crpne stanice u Srpskom Itebeju sa ugradnjom uređaja za kondicioniranje pijaće vode za Srpski i Novi Itebej, a u planu je i izgradnja vodovodne mreže u Hetinu. U Međi ćemo pomoći rekonstrukciju hrama Sabora svetih arhangela Mihaila i Gavrila.
Aplicirali smo za izgradnju parkinga u ulicama Ive Lole Ribara i Veljka Vlahovića u Žitištu. U toku je izrada projektno-tehničkih dokumentacija za izgradnju kanalizacione mreže u Banatskom Karađorđevu, kao i za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za Banatsko Karađorđevo i Čestereg. Pored toga, imamo i spremnu projektno-tehničku dokumentaciju za konkurisanje za amfiteatar na otvorenom u Banatskom Dvoru.
Suočavanje sa kojim izazovima će biti Vaš prioritet?
– Jedan od dugogodišnjih problema na teritoriji naše Opštine je deonica puta od Torka do Novog Itebeja. Kroz projekat rekonstrukcije obezbediće se bolja povezanost između mesta i unaprediti bezbednost saobraćaja.
Veliki izazov predstavlja i nelegalno odlaganje otpada i stvaranje divljih deponija u svakom naselju. Uz podršku republičkih i pokrajinskih vlasti očistili smo ove godine dva smetlišta, a planiramo još jedno. I pored svih napora da se uklone, deponije se pojavljuju iznova na istim mestima. Zato je JKSP „EKOS” pristupilo pripremi posebnih mera za odlaganje otpada. U svakoj mesnoj zajednici ćemo napraviti poseban sistem odlaganja različitih vrsta otpada sa verom da će ga sugrađani prihvatiti.
Kakva je situacija sa medicinskim kadrom?
– Dom zdravlja postoji u Žitištu, a u ostalim mestima rade ambulante. U Domu zdravlja trenutno imamo angažovano dvoje lekara specijalista na stalnom radu, pedijatra i ginekologa. Dva puta nedeljno dolaze i dva kardiologa, oftalmolog, psihijatar, pulmolog i radiolozi čiji rad finansira lokalna samouprava. Dom zdravlja je relativno dobro opremljen opremom potrebnom za svakodnevno funkcionisanje i pružanje adekvatnih medicinskih usluga.
Šta Opština može da uradi kako bi podstakla mlade da ostanu ovde da žive? Vi ste primer toga?
– Nakon završenog fakulteta vratila sam se u rodno Banatsko Karađorđevo sa željom da znanje pretočim u praksu. Smatrala sam da imam snagu, volju i motivaciju da pomognem, u početku svojim meštanima, a danas i svim građanima Opštine da reše probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju. Veoma je važno da u našoj sredini postoje mladi, obrazovani ljudi, koji žele da ostanu na selu i imaju ideje za razvoj. Na nama je da ih podržimo. Na ovaj način i mi dobijamo podršku i motivaciju da u svom radu budemo još bolji. Budžetom su prethodnih godina, kao što će biti i ubuduće, obezbeđena sredstva za podršku aktivne politike zapošljavanja koja, između ostalog, svim tim mladim ljudima može da bude motivacija za napredak. Veliku pomoć pored Opštine, kroz različite mere podrške, nudi i država. Mi smo tu da im pomognemo oko dokumentacije za apliciranje. Cilj je da ih podstaknemo da ostanu na selu, tu osnuju svoje porodice, pokrenu svoj biznis. Želimo da sačuvamo sela tako što ćemo svi zajedno učestvovati u kreiranju društvenog života naše zajednice i formirati povoljan ambijent za život.
Jovana Šormaz