IZA KULISA „ZRENJANINSKOG POLUMARATONA”, JEDNOG OD VEĆIH SPORTSKIH DOGAĐAJA U GRADU
Priprema je mnogo ozbiljnija od trka!
Maratonci često, šaleći se, kažu da se jedna od faza u toku trke zove „Šta mi je to trebalo u životu” i priznaju da im se ponekad gomilaju i misli o odustajanju pre cilja. A po dugotrajnom i rastućem naporu, priprema ovog takmičenja slična je trčanju.
– Kada se krene, nema odustajanja, kako u trci, tako i u organizaciji. Mada je priprema, ipak, mnogo ozbiljnija trka, čak i od maratona. Nema vremena da se razmišlja o odustajanju, već samo o tome da se spremno dočekaju učesnici – kaže Miroslav Molnar, jedan od organizatora „Zrenjaninskog polumaratona”, koji je 7. oktobra u našem gradu održan treću godinu zaredom.
On i nekoliko prijatelja trkača okupljenih u Atletsko-rekreativnom klubu Petrovgrad, pre tri godine pokrenuli su „Zrenjaninski polumaraton”. Na ovogodišnjoj trci bilo je najviše učesnika do sada – blizu 600. Pripreme za jedan od najmasovnijih sportskih događaja u gradu počele su još jula, objašnjava članica Petrovgrada Jelena Lukić.
– Tada smo podnosili zahteve nadležnima za organizovanje javnog skupa i zatvaranje dela gradskih ulica. Avgusta je krenula aktivnija medijska kampanja. Gde god smo išli, delili smo flajere ili se dogovorili sa organizatorima da naš propagandni materijal stave u startne pakete. Pregovori sa potencijalnim sponzorima tekli su uporedo sa ostalim poslovima – priča ona.
Potom se, kao i na maratonu, prelazi u zahtevniju fazu.
– Nekoliko nedelja pred trku kreće haos. Prati se broj prijavljenih takmičara, animiraju potencijalni učesnici. Kako se bliži trka, neizvesnost oko iznalaženja novca sve je veća – u poslednjem momentu je Grad odobrio sredstva, većih sponzora nije bilo, ali je srećom, mnogo manjih pomoglo da obezbedimo nagrade za najbolje, majice za volontere, okrepu na stazi i cilju. Par dana uoči trke pridružilo nam se još ljudi koji su pakovali pakete, obeležavali staze – objašnjava Jelena Lukić.
Da na dan trke sve bude kako treba, brinulo je oko 110 volontera, učenika osnovnih i srednjih škola.
– Moj zadatak je bio da pazim da posmatrači ne ulaze na stazu. Sve je proteklo odlično! Nije mi bilo naporno da stojim par sati, interesantno je gledati takmičare. Na momente mi je bilo i teško kad primetim koliko se muče. Inače, često volontiram na ovakvim događajima, član sam Kancelarije za mlade – kazao nam je šesnaestogodišnji Marko Rašić, učenik Poljoprivredne škole.
Priča o organizaciji Zrenjaninskog polumaratona ne završava se kada poslednji takmičar stigne na cilj. Sledi sumiranje rezultata, slanje zahvalnica svima koji su pomogli i već se razmišlja o narednom izdanju trke. Pri tome, organizatorima mnogo znače pohvale i sugestije učesnika, ističe Miroslav Molnar.
- ENTUZIJAZAM VODI DO CILJA
– Organizatori sličnih trka širom Srbije sarađuju i uglavnom se međusobno ne gledaju kao konkurencija. Pomažemo jedni drugima, pa smo tako ove godine obezbedili besplatan autobuski prevoz za takmičare iz Beograda. Većina organizatora polumaratona zapravo su trkači kojima je entuzijazam najveći motiv da organizuju trku u svom gradu – zaključuje Jelena Lukić.
M. MARIČIĆ