IZAZOVNA GODINA ZA ZRENJANINSKE POSLODAVCE
Najveća muka su nameti i nelojalna konkurencija
U toku prošle godine privrednici su se trudili da održe stabilno poslovanje kako bi opstali na tržištu. Pored konstantnog rasta cena inputa, problemi sa kojima su se suočavali su: visoki nameti na poslovanje, nelojalna konkurencija, kao i pronalazak adekvatne radne snage, ističu iz Unije poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina.
NEDOSTAJU ZANATLIJE
Prema rečima Emila Šarvarija, predsednika zrenjaninskog ogranka Unije, zabrinjava to što se privredi stalno nameću nove obaveze i komplikovane birokratske procedure. Pritom, broj parafiskalnih troškova ne opada. Izuzetno veliko opterećenje su ekološke takse i razne licence.
– U 2023. godini članovi su se najviše žalili na cene energenata i na nestabilne cene sirovina. Pored toga, na tržištu rada primetan je nedostatak zanatskih profila. Sve je teže pronaći adekvatnu radnu snagu u građevinarstvu, zbog čega se neretko angažuju strani radnici – kaže Šarvari.
Naš sagovornik objašnjava da su se u proteklom periodu prilagodili sistemu elektronskih faktura. Iako digitalizaciju ocenjuju kao dobru, ističe da bi bilo bolje da su selektivno primenjene, zavisnosti od veličine privrednih subjekata.
– Potrebno je kreirati uslove poslovanja za mikroprivredu i za velike kompanije. Reformom poreskog sistema mogao bi se podstaći rast i razvoj mikrofirmi – smatra Šarvari.
RASTERETITI OPOREZIVANJE MINIMALCA
Iz Unije poslodavaca ističu da njihovi članovi podržavaju povećanje minimalne zarade, jer smatraju da zaposleni treba da budu adekvatno plaćeni. Međutim, problem su visoki nameti na plate, zbog čega povećanje ne može da iznese svaka branša.
– Na isplaćenih 100 dinara privreda plaća još 60 dinara poreza. Da bi se postiglo veće rasterećenje, potrebne su i značajnije promene modela oporezivanja – kaže Šarvari.
Kako naš sagovornik objašnjava, sistem oporezivanja rada je veoma kompleksan. Zbog toga bi se prvo trebalo fokusirati na poresko rasterećenje najnižih plata. Time bi se otvorio prostor za povećanje zarada i smanjenje „rada na crno”.
„RAD NA CRNO” GUŠI POSLOVANJE
– Najveća muka poslodavaca je nelojalna konkurencija – siva ekonomija. Sistemi koji rade nelegalno su nesrazmerno jeftiniji, jer nikom ništa ne plaćaju. Oni nemaju doprinose, poreze, troškove za firme. Kompletnu razliku „knjiže” kao dobitak i tome treba stati na kraj. Zaposleni u takvim sistemima nemaju nikakva prava. Kada bi se oni uveli u legalne tokove i država bi bila na dobitku – objašnjava Šarvari.
UMREŽAVANJE JE VAŽNO
Naš sagovornik ističe da je u cilju kreiranja povoljnijeg poslovnog ambijenta neophodan kvalitetan dijalog između javnog i privatnog sektora. Takođe je važno da privrednici uvide značaj zajedničkog delovanja u stvaranju boljih uslova života i poslovanja.
Iz tog razloga, zrenjaninski ogranak Unije poslodavaca prošle godine odlučio je da, posle 15 godina pauze, organizuje „Veče privrednika”. Tim povodom, ove godine, dodeliće priznanja za marljiv rad zaposlenima sa najdužim radnim stažom u firmama članicama.
– Odlučili smo se za ovu kategoriju nagrada jer ona pokazuje uspešnost poslodavca u organizaciji rada firme, komunikaciji i ophođenju sa zaposlenima. Sa druge strane, priznanje za lojalnost i izgradnja poverenja doprinose motivaciji i zadovoljstvu zaposlenih, kao i stvaranju pozitivne radne atmosfere. Svaka firma je jedan sistem, a sistem čine ljudi. To ne smemo zaboraviti – zaključuje Šarvari.
Ovogodišnje druženje održaće se 23. februara u hotelu „Vojvodina”. Prijave su otvorene do 19. februara i moguće su putem imejla poslodavcizr@gmail.com.
J. Šormaz
Foto: Arhiva lista „Zrenjanin”
LEGALNI BIZNISI NA METI
Unija poslodavaca Srbije u prethodne dve godine bavi se inicijativom „Ne zatvaraj” kojom se traži profesionalno postupanje Poreske uprave u kontrolama registrovanih firmi. Takođe, predlaže se ukidanje člana zakona kojim se predviđa zatvaranje živih biznisa na 15 do 90 dana.
– Legalni preduzetnici stiču utisak da država ništa ne čini kada je u pitanju „rad na crno”. Ispada da kažnjava registrovane biznise, dok žmuri na visok stepen nezakonitih tokova, prodaju preko interneta i sl. – ističe Šarvari.
DELE BORBE I TEŽNjE
Prema rečima Gorjane Ponjević Balani, vlasnice stolarske radionice „Woodplanet”, umeržavanje, protok informacija, osnaživanje i međusobna podrška najvažniji su faktori zdravog razvoja. Iz tog razloga, događaji poput „Večeri privrednika” važni su za lokalnu poslovnu zajednicu.
– Ako želiš da hodaš brzo, koračaj sam. Ako želiš da stigneš daleko, koračaj sa nekim – to je moto kojim se vodim, kako u poslu, tako i u životu. Težnja svih privrednika i preduzetnika jeste dugoročno poslovanje. Da bi ono bilo moguće, moramo da razvijamo dobre odnose sa ljudima iz našeg okruženja koji dele naše težnje i razumeju naše borbe – ističe Ponjević Balani.