Slikar koji je živeo u tri veka i za svoje 93 godine naslikao 6.000 slika, najveći deo radova zaveštao je legatu u rodnom Somboru. U svom stvaralaštvu prošao je sedam slikarskih faza od kojih se ističu plava, siva, bela i crvena. Dela iz crvene faze od sinoć su dostupne Zrenjanincima. Postavka pod nazivom „Milan Konjović: Dubrovnik, Mlini, Cavtat” nastala je kao plod saradnje Galerije „Milan Konjović” iz Sombora, koja je slikarev legat i broji 1.084 originalna dela, i Narodnog muzeja u Zrenjaninu.
Postavku čini30radovanašeg velikog umetnikai akademikanastalih tridesetih godina prošlog veka kada je letovao u Dalmaciji (Mlini, Cavtat, Dubrovnik) kojoj se ponovo vraća i nakon Drugog svetskog rata. Na izložbi se nalaze i slike iz francuskog ribarskog mesta Kasis, prve sa primorskim motivima u Konjovićevom opusu.
Za razliku od vojvođanskih motiva (salaši, oranice, bačka ravnica) ovaj mediteranski ciklus određuju prizori sa borovima i maslinjacima, tipična primorska arhitektura, ali i živopisni stanovnici („Dve Konavke”, „Portret Koste Strajnića”, „Poštar Mato”).
Autor izložbe je Nebojša Vasić, kustos Galerije „Milan Konjović”, a nadležna kustoskinja u Narodnom muzeju je istoričarka umetnosti Olivera Skoko. Izložba će trajati do 9. juna.
– Opus slika sam odabrao u dogovoru sa koleginicom Oliverom Skoko, istoričarkom umetnosti. Želeli smo da predstavimo značajno razdoblje u Konjovićevom stvaralaštvu, od 1933. do1940. godine, odnosno njegovu crvenu fazu. Te godine letuje u Cavtatu i stvara poseban broj slika karakterističan za mediteransko podneblje. Bio je fasciniran predelom, dramatičnim kršom i krajolikom, kao i odnosom komplementarnih boja predela. Utisci koje je doživeo oplemenili su njegovu paletu i iz plave, Konjović je prešao u crvenu fazu koja će trajati sve do Drugog svetskog rata, nakon kojeg će pokušati da se vrati Cavtatu, Mlinima i Dubrovniku i slavnom periodu, ali su to, nažalost, bili samo pokušaji – objasnio je Nebojša Vasić, autor postavke.
O Galeriji „Milan Konjović”, osnovanoj 1966/67. godine, govorila je Milena Rackov Kovačić, direktorka.
– Umetnik je imao veliku želju da 50 svojih radova pokloni rodnom gradu, i pošto je naišao na dobru volju gradskih otaca u to vreme odluku je promenio, pa je sa 50, broj podigao na 500 dela iz svih slikarskih disciplina od ulja, preko pastela, akvarela, tempera i crteža, skica za vitraže i tapiserija. To su slike od kojih nije mogao da se odvoji i nije želeo da ih proda. Oduvek je smatrao da one pripadaju njegovom Somboru. Njegova ćerka je poklonila još 17 umetničkih dela. Kada se sve sabere, legat danas broji 1.084 Konjovićeva originala od 6.000 koliko ih je naslikao – rekla je Rackov Kovačić.
Olivera Skoko će u okviru evropske „Noći muzeja”, u subotu, 18. maja, održati predavanje pod nazivom „Ča je život vengo fantažija”. U naredna dva četvrtka 23. i 30 maja biće upriličena predavanja koja će održati istoričar Dejan Ristić i istoričarka umetnosti Slavica Popov. Kustoskinja Ivana Arađan vodiće likovne radionice pod nazivom „Koje je boje tvoje more”, a povodom zatvaranja izložbe biće prikazani filmovi o životu i stvaralaštvu Milana Konjovića.
