Značajan broj građana izjašnjava se da im je novčana situacija pogoršana. Zbog svega toga manje ostavljaju sredstva sa strane. Za štednju u bankama se odlučuje neznatan broj njih u odnosu na, recimo, 2020. godinu. To je pokazalo istraživanje Erste banke iz 2024, koje prati ponašanje, stavove i strategije ljudi u pogledu štednje i investiranja. Prema tim podacima, 14 odsto anketiranih se 2020. izjasnilo da koristi štednju po viđenju, dok je taj procenat četiri godine kasnije iznosio 9 odsto. Kod oročenja pad je još veći. U 2020. godini za navedeni način čuvanja vrednosti novca opredelilo se 11 odsto, dok ih je u 2024. svega 6 odsto.
O finansijskim temama i bankarskim proizvodima ispitnici su pokazali da znaju malo. Investicione jedinice, akcije, fondovi, obveznice, teško razumeju, a ne znaju ni ko bi mogao tome da ih nauči. Za svoje (ne)znanje o parama ne smatraju odgovornim obrazovne ustanove. Čak 76 odsto njih je mišljenja da mediji treba da obezbede svest građana o finansijama.
– Ono što je najtragičnije, a to nije samo kod nas, nego skoro svuda u svetu, da je 90 odsto punoletnih građana apsolutno finansijski nepismeno. Ne razumeju čak ni terminologiju, koju je naravno potrebno da poznaju. Pokazuju želju da poboljšaju svoje znanje o novcu tek onda, kada upadnu u problem. Nažalost, neki završe u dužničkom ropstvu – primećuje zrenjaninski ekonomista Lazar Erne, koji zbog svega toga podučava sugrađane.
MLADI BRŽE UČE
Umeće upravljanja novcem nije veština vezana samo za ekonomiste i bankare, ona se od malih nogu uči i razvija kroz navike. Od prvog dečjeg dinara i štednje, zatim džeparca, pa potom i prvih zarada i investiranja. Najbolje se utvrđuje kada se savlada raspolaganje ličnim sredstvima. Podrazumeva dugoročno planiranje, budžetiranje, investiranje i razumevanje kamata i kredita. U našim školama počela je da se uči kroz različita tematska predavanja, počev od 2018. godine, da bi poslednjih godina uzela maha.
– Mladima je važno pružiti priliku za različita iskustva i teme. Finansijska pismenost je oblast koja će svakako postojati u njihovom životu. Važno je razviti im svest o obavezama, štednji i investicijama. Ne želite da mlad čovek sazna šta je kamata tek kad dođe u banku po prvi kredit. Želite da što pre nauči bar neka „pravila igre” po kojima će nadalje u životu igrati – kaže Marko Decentović, direktor organizacije „Dostignuća mladih u Srbiji”, koja sprovodi obrazovne programe iz oblasti preduzetništva i finansijske pismenosti. Kako navodi, sama činjenica da srednjoškolci posle ovih aktivnosti razumeju kako njihovi roditelji raspolažu budžetom i koliko im je potrebno da savladaju mesec dana, u potpunosti menja njihov odnos prema novc
i potrošnji. Uspostavlja se nova paradigma finansijske odgovornosti u budućnosti.
– Samo u ovoj školskoj godini, u saradnji banaka i osiguravajućih kuća, program je realizovan kroz 70 radionica u 46 srednjih škola, u 26 gradova širom Srbije. Učestvovala su 52 poslovna mentora, koji su posvetili preko 300 sati radu sa srednjoškolcima – objašnjava Decentović.
DOBRE PRAKSE
I Zrenjaninska gimnazija je jedna od adresa gde se realizuju edukacije. Zadužen za tu saradnju je profesor filozofije i metodologije naučnog istraživanja Edi Daruši, koji se trudi da razvija preduzetničke ideje kod učenika. Primetio je da mladi u većini nemaju elementarna znanja o upravljanju novcem, dugoročnom planiranju i investiranju. To je, kaže, prevashodno zbog neravnopravno dostupnih informacija, znanja i veština. Zbog toga se osećaju nemoćni i sputani u planiranju stabilne ekonomske budućnosti.
– Suočeni su sa složenim finansijskim svetom i varljivim okruženjem. Stoga je bilo neophodno našim učenicima obezbediti pristup što većem broju relevantnih projekata koje doprinose razvoju preduzetničkih kompetencija. Putem interaktivnih radionica, studija slučaja, timskog rada, zanimljivih igrica, naučili su šta su prihodi i porezi, budžetiranje, investiranje i kreditiranje, dugoročno planiranje, ali i donošenje razumnih odluka u vezi sa preduzetničkim inicijativama – objašnjava Daruši.
U gimnaziji su, kako je rekao, realizovali projekte: Girls go circular, Učeničke kompanije, Poslovna etika, Poslovni izazov i UPSHIFT.
RAZVIJANJE KOMPETENCIJA
– Osnaženi veštinama đaci lakše u budućnosti upravljaju promenama, spremno odgovaraju na izazove, prepoznaju poslovne prilike i na taj način doprinose lokalnom razvoju. Učeničke kompanije, koje su poslednjih godina osnovane u Zrenjaninskoj gimnaziji, dovoljno svedoče o razvijenim preduzetničkim kompetencijama naših učenika – zaključuje profesor Daruši.
