Zrenjaninske košarkašice izborile su plasman u Prvu ligu. Jedna od onih koje su bile oslonac crveno-belih je Jelena Muratović. Iza nje je odlična sezona, bila je u sjajnoj formi i pokazala da ima potencijal za najviše domete.
– Ekipu krase jedinstvo i sklad iskustva i mladosti. Još važnije od toga je sposobnost saigračica da budemo uspešne i van terena. U timu su studentkinje, učenice, majke, zaposlene žene sa punim radnim vremenom… Međutim, svake večeri transformišemo se u profesionalne spotristkinje koje treniraju i igraju utakmice – ističe Jelena Muratović.
Rođena je 10. juna 1995. godine u Titelu gde je i počela da trenira košarku. Kako kaže, najpre je sport doživljavala kao zabavu, ali je ubrzo shvatila da košarka zauzima važno mesto u njenom životu. Vežbala je u grupi sa brojnim talentovanim devojkama koje danas grade karijere širom Srbije i sveta. Naglašava da za uspeh mnogo duguje svom prvom treneru Tiboru Čikošu i da je njegov moto „srce na teren” i danas pokreće.
Posle Titela, naša sagovornica se opredelila da svoj košarkaški put nastavi u Zrenjaninu. To se dogodilo kada je završila sedmi razred osnovne škole.
– Kako sam veoma vezana za porodicu, odabrala sam najbližu opciju – zrenjaninski Proleter 023 čiji dres nosim već devet godina. Znala sam da je to dobar izbor zato što je Klub imao odličan podmladak, te sam nastupala u Kadetskoj ligi Srbije. Uz veliki trud i zalaganje, postepeno sam se izborila za mesto u seniorskoj ekipi. Danas sam standardna članica prve petorke. U Zrenjaninu mi je lepo, imam podršku saigračica i trenera Marka Marinkova koji je verovao u mene čak i onda kada ja sama nisam – iskrena je košarkašica Proletera 023.
Dobre igre u crveno-belom dresu donele su joj i pozive na okupljanje mlađih reprezentativnih selekcija (do 16 i 18 godina). Iako se nije našla među 12 odabranih, ističe da joj je to iskustvo dragoceno. Osetila je šta znači biti profesionalni sportista i upoznati „drugu stranu medalje”. Jelena nije uspešna samo na terenu, gde vešto barata loptom i daje koševe.
– Posebno sam ponosna na to što završavam Fakultet tehničkih nauka. Uskoro bi trebalo da diplomiram na smeru Primenjeno softversko inženjerstvo. Bavljenje košarkom me je naučilo da budem organizovana, samodisciplinovana, posvećena i požrtvovana. To mi pomaže u školovanju, a nadam se da će biti korisno i kada uplovim u poslovne vode. Ipak, ne planiram mnogo unapred. Sada sam fokusirana na završetak studija. Šta god da mi budućnost donese, kao sportistkinja sam spremna da se nosim sa svim životnim ulogama koje me čekaju i kada se svetla u hali ugase – ističe Jelena.
Dodaje da je neprocenjiva podrška porodice i prijatelja. Veli da je tokom karijere upoznala divne osobe sa kojima je godinama delila teren. Naglašava da će oni i ubuduće ostati deo njenog života
