JOVAN ČABRILO, OSNIVAČ I METEOROLOG PORTALA „VOJVODINA METEO”
Moramo biti spremni na ekstremne meteorološke pojave
Za svoje četiri godine portal „Vojvodina meteo” je preciznim vremenskim prognozama, stručnim objašnjenjima prirodnih pojava, fotografijama predela, ali i munja iz lova na oluje, stekao poverenje više desetina hiljada ljudi iz cele Vojvodine. U proteklom periodu pratioci portala mogli su da saznaju šta su uobičajeni letnji prizori poput grmljavinskih pljuskova, šta su zabrinjavajuće nepogode kao što je aktuelna suša, a šta samo senzacionalistički medijski naslovi koji mame klikove.
Tim „Vojvodina meteo” radi volonterski. Čine ga: Matija Uglješin, diplomirani inženjer ekologije, grafički dizajner i fotograf, tehnički saradnik Stefan Marjanov, i osnivač i meteorolog portala Jovan Čabrilo.
– Pružamo najkvalitetnije prognoze vremena i detaljne meteorološke izveštaje za područje Vojvodine. Javnost izveštavamo objektivno, bez dizanja panike – kaže Jovan Čabrilo, koji je završio studije fitomedicine.
Kako si se zainteresovao za meteorologiju i došao na ideju na pokreneš „Vojvodina meteo”?
– Studije fitomedicine su proistekle upravo iz interesovanja za meteorologiju, ali i za bilje i prirodu – to ide jedno sa drugim. Za meteorologiju sam se zainteresovao sa desetak godina, gledajući vremenske prognoze na televiziji, a u ovu nauku sam se zaljubio prilikom prvog odlaska na meteorološku stanicu u Zrenjaninu. Dugo sam sa Vladimirom Bilakom vodio uskostručan sajt Meteo planeta. Zatim sam 2016. upoznao Matiju Uglješina, kada sam već maštao o pokretanju meteorološkog portala koji će biti razumljiv širim narodnim masama. Matija i ja smo se pronašli pre svega u želji da zajedno lovimo oluje.
Posedujete sopstveni numerički model za prognozu vremena?
– Na svom serveru pokrećemo regionalni model (WRF-ARW), čija je horizontalna rezolucija oko 3,5 kilometra. To znači da se svi meteorološki parametri računaju na toj razdaljini, što nam omogućava odličnu preciznost u određenim situacijama, prevashodno kada su presudni mikroklimatski uticaji nekog područja, poput Deliblatske peščare, Fruške Gore… Prognoza vremena dobija se uz pomoć fizičko-matematičkih modela. Ovaj model se koristi širom sveta. Ogroman doprinos njegovom razvoju dao je i naučnik Zaviša Janjić (1949–2019) iz Čačka, dobitnik najprestižnije nagrade Svetske meteorološke organizacije. Mi smo model uz pomoć kolega iz Hrvatske prilagodili za naše područje, uz sopstvene nadgradnje.
Bavite se i edukacijom, recimo kroz odeljak „Čitaonica” na portalu?
– Cilj nam je da edukujemo širu javnost o osnovama meteorologije, o načinima vršenja merenja, počevši od instrumenata koji se koriste, do standardizacije koja se primenjuje. Ljudi o tome vrlo malo znaju, a svedoci smo klimatskih promena i sve češćih ekstremnih meteoroloških pojava i leti i zimi. Na te promene moramo biti spremni, bilo da se radi o obilnim padavinama sa gradom i poplavama ili dugotrajnim sušnim periodima.
Razbijate i mitove – skoro ste pisali o razlici između tornada, trombe, pijavice…Koje su najčešće zablude o meteorologiji?
– Mnogi konstatuju kako su merenja lažna. Kada bi bolje poznavali proces izrade prognoze vremena, shvatili bi da to nije nimalo lak posao i bolje bi razumeli podatke koji se objavljuju u javnosti. Nažalost, barem do sada, mediji u tome više odmažu. Najčešće zablude se uglavnom tiču merenja temperature leti i veštačkog uticaja na vreme, a prisutne su brojne teorije zavere. Kada govorimo o vazdušnim vrtlozima, u našem kraju se prevashodno javljaju trombe – vrsta slabog tornada, ali čija snaga nije za poređenje sa tornadima. Pijavice se javljaju iznad vodenih površina. Kod nas ljudi često i tzv. đavolju prašinu nazivaju tornadom.
- PAŽNЈA PRATILACA ZAHTEVA MNOGO RADA
Mnoštvo slika, pitanja i komentara stiže autorima portala „Vojvodina meteo”. Tako je nedavno pristigla i fotka pravo iz kokpita aviona koji je obilazio oblake kumulonimbuse. Pažnja pratilaca zahteva konstantan rad, navode članovi „Vojvodina meteo”. Podsećaju da se donacijama može podržati funkcionisanje ovog meteorološkog servisa građana Vojvodine. Tako bi mogli da ostvare i neke od planova – da razviju mrežu automatskih meteoroloških stanica ili nabave opremu za unapređenje lova na oluje.
Milana Maričić