KAKAV NAS ORLOVAT OČEKUJE U 2024. GODINI

Radovi se nastavljaju na proleće

Tri velike investicije za ovu sezonu biće: asfaltiranje Tamiške i ulice Iva Lole Ribara, izgradnja eko-česme u parku pored Mesne zajednice i formiranje novog fudbalskog kluba, poručuje za „Zrenjanin” predsednik Saveta orlovatske Mesne zajednice (MZ) Alen Gvozdenović.

NE ZNA SE DATUM PRIKLJUČENJA NA GASOVOD
– To su jedine dve neasfaltirane ulice u selu. Projekat eko-česme je u izradi. Od Grada smo dobili montažne svlačionice sa kompletnom opremom. Očekujem početak radova u toku proleća, kada vremenski uslovi dozvole – predočava Gvozdenović.
U svaku godinu ulazi se optimistično, sa planom razvoja sela, mada se izvestan deo zacrtanog ne ostvari.
– Ostali su zadaci od prošle godine koje ćemo realizovati ove, nadam se uz pomoć Grada. Glavne stvari urađene su u toku 2022 – pre svega mislim na novi bunar koji je selo dobilo posle 20 godina. Pored toga, obnovljeno je pet ulica. Tri su dobile tampon podlogu: produžetak Proleterske, Železničke i spajanje Tamiške sa ulicom Ivo Lola Ribar. Potpuno su asfaltirane trase u Uroša Predića i Đure Jakšića – nastavio je Gvozdenović.
Uveliko se radi na asfaltiranju zemljanog puta između Orlovata i Botoša.
– Radovi su počeli, a sa izgradnjom se stiglo na nekih 500 do 800 metara od Orlovata. Sada je pauza zbog vremenskih prilika – obaveštava predsednik Saveta MZ.

Najistaknutija tema u Orlovatu, ali i šire, već neko vreme jeste izgradnja drumskog i železničkog mosta na Tamišu. Drumski će se nalaziti 60 metara uzvodno od postojećeg, a pored njega će biti železnički. Početak ovih projekata očekuje se po završetku tenderske dokumentacije, navodi Alen Gvozdenović.
Tokom 2021. godine u Orlovatu su postavljene cevi za gas. Ipak, priključenje na mrežu onih koji žele da se greju na ovaj način još nije počelo. U Mesnoj zajednici ne znaju kada se to može očekivati. Do zaključenja ovog broja, nadležni iz „Srbijagasa” nisu odgovorili kada je planirano povezivanje domaćinstava na novi cevovod.

TRANSPORT JE MUKA
Prevoz do grada problem je za meštane već više godina. Autobuske linije su retke – tri saobraćaju do Zrenjanina u toku prepodneva. Za Orlovat ih postoji pet, ali je vremenski raspon između njih veliki. Tokom školskog raspusta neki autobusi se ukidaju. Prevoz za srednjoškolce je obezbeđen. Putnički voz ne saobraća već nekoliko godina. Na trasi Zrenjanin–Pančevo ukinut je 1. februara 2019. sa naznakom privremeno, zbog početka radova na pruzi Beograd–Novi Sad. Do 2019. išla su tri putnička voza iz Zrenjanina za Beograd i obrnuto. Takođe je postojala i linija Zrenjanin–Debeljača. Decembra 2022. bilo je planirano da saobraćaju tri para vozova na pruzi Zrenjanin–Beograd. Međutim, oni nikada nisu krenuli. Kada je u pitanju pruga Zrenjanin–Novi Sad preko Orlovata, situacija je još lošija – putnički voz je od 1999. do 2019. išao ukupno dve godine, neredovno.
– Rađeno je uređenje pruge Pančevo–Novi Sad–Kikinda, ali nije sanirana glavna petlja Orlovat. Verovatno se čeka izgradnja mosta kako bi komplet pruga mogla da se uradi. Pretpostavljam da će posle toga krenuti putnički voz jer bi to bilo dobro i za okolna mesta. Pre dve godine razgovorali smo sa čelnicima „Net bus”. Nemaju interesa da poboljšaju prevoz jer im je neisplativo usled malog broja putnika – ističe Gvozdenović.

TURIZAM NA TAMIŠU
Park u centru Orlovata pretrpeo je znatna oštećenja u nevremenu 2017. Veliki broj stabala je porušio vetar, a do sada je delimično obnovljen.
– Od Javno-komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo” dobili smo 25 stabala da ozelenimo park. Potrebno je još minimum toliko da bi se vratio u prvobitno stanje – objašnjava naš sagovornik.
Turizam u Orlovatu vezuje se za Tamiš. Pojedini meštani imaju vikendice na obali koje izdaju.
– Dolaze ljudi iz cele Srbije. Ekonomsku korist od ove vrste turizma imaju i meštani koji se bave proizvodnjom i prodajom hrane i rukotvorina. Time se pospešuje ekonomija sela – ukazuje Alen Gvozdenović.
Školu „Uroš Predić” pohađa stotinak učenika. Gvozdenović ističe da je to više nego u poslednjih pet godina.
– Prošle godine prvi razred je upisalo osamnaestoro dece, ove godine 13–14. Očekujem da će se rast broja đaka nastaviti uz pomoć podsticajnih mera države. Škola se neće spajati sa okolnim seoskim osmoletkama jer imamo dovoljan broj učenika – navodi Gvodzenović.
Novost koju su meštani Orlovata nedavno primetili jeste da je uvedeno grejanje u crkvi. Takođe su promenjena i ulazna vrata. To je mahom crkva sama finansirala, ističe naš sagovornik.
Gvozdenović se nada da će tempo kojim se radi u selu uticati na poboljšanje života meštana.

N. Stanić