Još kao dvanaestogodišnjak Aleksandar se zaljubio u ikone u duborezu. Ljubav prema ovom zanatu preneo mu je otac Milan Pavlović. Kada bi završio sa školskim obavezama, Aleksandar bi rado pomagao tati u radionici. Učio je da koristi alat i posmatrao je kako se rezbari drvo dok se polako nazire lik nekog sveca. Nekoliko godina kasnije, kao srednjoškolac, krenuo je na likovnu sekciju i časove crtanja kod poznatog slikara Viorela Flore.
– Moj otac je video da imam afiniteta ka umetnosti, a mene je sve više privlačilo to što on radi. Iz dana u dan mi je pomagao da savladam i usavršim tehniku – započinje priču Aleksandar Pavlović Paksa.
Kako kaže, zanat se uči ceo život, ali mu je trebalo pet-šest godina da stekne osnovne veštine i počne samostalno da radi.
– To je kao da idete na fakultet. Ne može ništa da se nauči preko noći. Talenat je preduslov, ali mora redovno da se radi na sebi. Poželjno je pitati nekog za mišljenje, i tu ne treba da postoji sujeta. Tata i ja smo sve o duborezu naučili od porodice Firten. Kao što učiš zanat, tako treba da učiš da se ponašaš – objašnjava naš sagovornik.
Primarni proizvod u ateljeu je ikona. Prema rečima našeg sugrađanina, tata i sin su se opredelili da rade slike na drvetu većih dimenzija.
DRVENE MASKE ZA TELEFONE
– Da bismo došli do željenog izgleda, potrebno je da se uloži mnogo vremena. Hteo sam da živim od svog rada i krenuli smo da unapređujemo posao, a počeo sam da radim i drvene reklame za „Lajon pab” (Lion pub), „Beli golub” i ostale lokale u gradu. Tako sam osnovao brend „Paxcarvedwood” i po tome sam prepoznatljiv – kaže zrenjaninski umetnik i dodaje da je kasnije došao na ideju da pravi drvene maske za telefone, što je napravilo „bum” na tržištu.
Aleksandar ističe da se ove interesantne maske prave mašinski. Kako kaže, poleđina je drvena, a osnova je od gume koju za njega priprema jedna fabrika. Ti delovi moraju biti gumeni zbog amortizacije udaraca i da se telefon ne bi polomio. Maske, dodaje on, radi po želji klijenata. Najviše se prodaju sa verskim motivima.
DOBAR GLAS DALEKO SE ČUJE
Voli da kaže da je od oca nasledio talenat prema umetnosti i muzici. Sa njim je radio sve do njegove smrti 2015. godine. Sada, sa nepunih 35 godina, živi svoj san. Njegova dela su postala vidljivija zahvaljujući poznatoj pevačici Seki Aleksić.
– Najpre je putem moje Instagram stranice naručila masku za telefon i tako smo se upoznali. Kada je proslavljala sinu prvi rođendan onda sam na poklon odneo ikonu Svetog Jakova. Nakon toga je zvala medije kako bi im ispričala da je najdragoceniji dar dobila od mene i od tada moj rad na društvenim mrežama dobija na značaju – navodi naš sagovornik.
Kako to obično biva, dobar glas daleko se čuje, te njegove ikone krase brojne domove u Australiji, Americi, Kanadi, Evropi. Aleksandar ističe da mu mnogo znači što naši ljudi koji žive u inostranstvu kupuju njegove slike.
– Najveći razlog tome jeste nostalgija koju osećaju prema domovini. Imaju potrebu za tradicionalizmom. Oni se jedino okupljaju kada proslavljaju slavu. Društvene mreže mogu mnogo da pomognu mladim preduzetnicima. Postale su odskočna daska za dalji razvoj biznisa. Jako je važno na koji način promovišeš svoje radove – objašnjava Aleksandar.
– Ovaj posao se ceni onoliko, koliko mu daš na značaju. Postoje vrsni umetnici i zanatlije, ali neki od njih misle da treba neko da dođe i da im kucne na vrata, ali to nije tako. Danas je drugačije, promenilo se vreme nabolje. Ti stari majstori su ranije radili na preporuku „od usta do usta”. I danas može tako, s tim da postoje društvene mreže putem kojih mogu da prodaju svoje proizvode i da ih ljudi zapaze.
„TAJNA VEČERA”
Da bi se ikona napravila potrebno je suvo kvalitetno drvo, navodi naš sagovornik.
– Ikone pravim od lipovog drveta zato što je belo i pogodno za farbanje, a lako za obradu. Najpre se zalepi ploča na određenu dimenziju i onda precrtavam figuru. Zatim je oslikavam i lepim pozlatu od 24-karatnog zlata, lakiram je par puta prirodnim bojama. Sve se radi na tradicionalan način, ali to ne isključuje pomagala 21. veka. Treba koristiti sve što možeš da unaprediš zanat i sebi olakšaš posao – objašnjava mladi zanatlija.
Kako kaže, najveća ikona koju je radio je „Tajna večera”, po želji Seke Aleksić. Dimenzije su 180 puta 140 centimetara. Ikona je velika i ima 13 figura. Za takvu sliku potrebno je oko godinu dana do 18 meseci rada.
– Nije mi važno da li je neko poznat ili ne, radim sa jednakim entuzijazmom svaku sliku. Bilo je onih koji žele da naruče ikonu tako da im se slaže uz nameštaj. Najdraže mi je kad vidim da osoba oseća šta je ikona i to ceni. Nikad klijentima ne dajem svoj rad dok ne budem zadovoljan, pa se nekad čeka i do šest meseci. Uglavnom kupcima kažem da mi se jave pola godine ranije ako žele da im napravim ikonu za određen datum – poručuje naš sagovornik.
Kako ističe, sebe u budućnosti vidi u Zrenjaninu jer voli svoj grad.
– Ovde mi žive kumovi, prijatelji, ovde je moja porodica i ne nameravam da napuštam mesto gde sam rođen i odrastao. Želja mi je da nastavim da radim kao i do sada što sam radio. Nadam se da će ikone vremenom dobijati na vrednosti – zaključuje Aleksandar Pavlović Paksa.
Iva Isakov Foto: Nenad Blažin i privatna arhiva
ČAST MI JE ŠTO SAM ZANATLIJA
– Zanati će se sve više ceniti. Vidim da mnogi mladi ljudi nemaju poštovanja prema toj vrsti rada. Ako dete želi da upiše zanatsku školu, roditelji treba da ga podrže u tome, a ne da upisuje to samo zato što ima loše ocene. Dragoceno je imati zanat, mada bilo šta da radiš treba da radiš najbolje što možeš. Ako se nešto ne promeni moraćemo majstore da dovodimo iz drugih država, jer postaje sramota ako se baviš zanatom. Mene nije sramota, meni je čast – navodi naš sugrađanin.
