Bogata trpeza i veselje uz čašicu svojstveni su prazničnim danima. Ipak, preterana uživanja ovakve vrste mogu loše delovati na zdravlje krvnih sudova. Prema rečima profesora dr Živojina Jonjeva, načelnika Odeljenja za koronarnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, zdravstveni bilans i prevencija srčanih oboljenja u Srbiji na izuzetno su niskom nivou i poslednji je momenat da se nešto u ovom domenu promeni. Kakve navike treba negovati da bi se očuvala mišićna pumpa koja život znači?
– Ako uzmemo u obzir izreku da smo mladi onoliko koliko su nam krvni sudovi zdravi, najvažnija stvar u prevenciji jeste glava – kaže dr Andrija Tenji, šef odseka za transtorakalnu ehokardiografiju Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Po njegovim rečima, prosečan čovek u Srbiji otprilike sa pedeset godina počinje da razmišlja o svom zdravlju.
– Šta možemo učiniti? Možemo delovati na faktore koji se mogu menjati. Ne možemo uticati na genetiku, a poražavajuća je činjenica da će 50 odsto ljudi koji su imali roditelje sa kardiovaskularnim oboljenjem i sami oboleti od te vrste bolesti. Drugi tip činilaca, na koje možda možemo uticati, jesu vazduh, voda i stres. Otići na planinu i živeti potpuno u skladu sa prirodom predstavljalo bi idealnu prevenciju protiv srčanih oboljenja, ali pošto 90 odsto nas to neće uraditi, i ove faktore možemo ubrojati u praktično „nepromenjive” – kaže dr Tenji.
Po njegovim rečima, ono na šta se može uticati jeste jedan od najozbiljnijih faktora rizika – duvanski dim.
Kardiolozi dr Živojin Jonjev, dr Andrija Tenji i dr Miroslav Radović bili su domaćini humanitarnog predavanja – kardiološke večeri koja je u sredu, 28. decembra, okupila veliki broj posetilaca u velikoj sali zrenjaninske Gradske kuće.
– Najznačajniji faktor rizika za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti jeste povišeni krvni pritisak – upozorava internistakardiolog dr Miroslav Radović, nekadašnji šef Koronarne jedinice Opšte bolnice „Đorđe Joanović” a danas vlasnik Poliklinike „Radović”. – Što je pritisak veći, veći je i rizik za infarkt srca, moždani udar i oboljevanje od bubrega. Standardi su u ovom domenu ustaljeni – povišenim pritiskom smatra se pritisak veći od 140 sa 90, a optimalan je 120 sa 80.
– Jedan od činilaca na koje možemo uticati jesu navike u ishrani – kaže dr Tenji. – Osnovni princip ovde je umerenost. Nekada su masti bile na zlom glasu kao najštetnije po zdravlje. Danas se smatra da svinjska mast nema presudni uticaj na ubrzanu aterosklerozu, odnosno na začepljenje krvnih sudova. Ugljeni hidrati su glavni protivnici. Prvi protivnik je beli šećer, a drugi je belo brašno. Prema preporuci francuskog Kardiološkog društva, jedna čaša alkoholnog pića dnevno deluje blagotvorno jer relaksira krvne sudove. Treća stvar koju možemo da uradimo za sebe jeste fizička aktivnost. Dnevno je dovoljno dvadeset do trideset minuta anaerobnih vežbi kao što su šetnja, plivanje ili vožnja bicikla. Ovo pored ostalog podstiče i neoangiogenezu – stvaranje novih krvnih sudova. Najzad, zdrave osobe jednom godišnje trebalo bi da urade pregled, kako bismo mi „iznenadili” eventualnu bolest, umesto da bolest iznenadi nas – zaključuje ugledni kardiolog.
GOSTI KARDIOLOŠKE VEČERI
O uticaju muzičkih frekvencija na blagodet organizma na kardiološkoj večeri govorio je dr Branislav Micić, profesor novosadske Akademije umetnosti, a usluge osiguravajuće kuće IFM predstavio je Duško Perin. Događaj je ulepšao kamerni sastav „Butterfly” (Ana Marija i Darija), koji čine učenice u klasi profesorke Vesne Nemčev.
SERIJA PREDAVANjA
Poliklinika „Radović” započela je 2014. godine niz predavanja o prevenciji srčanih oboljenja namenjenih opštoj populaciji. Te godine dr Živojin Jonjev je objavio svoju treću knjigu „Kardiohirurške kliničke vinjete”. Od tada počinje saradnja koja traje do danas. Pre kardiološke večeri u Zrenjaninu, održan je niz predavanja u Beogradu, Novom Sadu, ali i u Srpskom Itebeju, Srpskoj Crnji i drugim manjim mestima.
NAPREDAK TEHNOLOGIJE
Prema rečima dr Živojina Jonjeva, medicina je poslednjih decenija umnogome napredovala i lekari više ne moraju da koriste invazivne metode da bi precizno dijagnostifikovali oboljenje srca.
– Sada se kvalitetnim ultrazvučnim pregledima mogu ustanoviti brojni vitalni detalji. Takve uređaje mi posedujemo na Institutu u Sremskoj Kamenici – zaključuje poznati kardiohirurg.
