Piše: dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Mandatar za sastav nove Vlade Srbije najavio je da će fokus reformi biti premešten na obrazovanje i zdravstvo. Kakvo je stanje u sektoru obrazovanja u našoj zemlji i kako ga popraviti?
U strukturi faktora proizvodnje, danas sve značajnije mesto zauzima tzv. ljudski kapital. Njega čine obrazovani ljudi, osposobljeni da brzo uče, odnosno inovativni i kreativni, koji menjaju sopstvene sposobnosti i kompetencije u skladu sa tehnološkim razvojem i globalnim razvojnim tokovima. Kako bi i u Srbiji bio prisutan što kvalitetniji ljudski kapital potrebno je sprovesti temeljne reforme u oblasti obrazovanja, pre svega zbog toga što naša obrazovna politika nije dovoljno jasno usmerena na stvaranje adekvatnih ljudskih resursa.
U našoj zemlji ne postoji adekvatan sistem finansiranja ove delatnosti, jer se ne obezbeđuje dovoljno sredstava za obrazovanje. Primera radi, izdvajanje za obrazovanje kod nas iznosi oko 4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok u razvijenim zemljama ovaj pokazatelj dostiže vrednosti od 6 do 8 odsto. Usled toga, obrazovna struktura stanovništva u Srbiji se ne može okarakterisati kao povoljna, što direktno ugrožava budući razvoj zemlje.
Znatan deo populacije i dalje nije uključen u obrazovni sistem, što se naročito odnosi na visok procenat dece iz socijalno ugroženih grupa, kao i odraslog seoskog stanovništva. Osnovno obrazovanje i dalje ne pruža učenicima neophodne veštine za samostalno učenje, kritičko mišljenje i rešavanje konkretnih problema. Tako su rezultati osnovnog obrazovanja u Srbiji mereni PISA metodom (istraživanjem jezičke, matematičke i naučne pismenosti učenika) ispod evropskog proseka.
Takođe, odnos između opšteg i stručnog obrazovanja u srednjim školama veoma je nepovoljan na štetu opšteg. U sistemu visokog obrazovanja u Republici Srbiji relativno je veliki broj mladih ljudi koji studiraju ili su pokušali da studiraju, ali je relativno mali procenat onih koji završavaju studije u predviđenom roku.
Koncept održivog razvoja pretpostavlja da je kvalitetno obrazovanje svima dostupno, kao i da ono obezbeđuje sposobnost obrazovanih ljudi da prate promene u tehnologiji i u savremenom poslovnom ambijentu. Savremeno obrazovanje treba da integriše znanja iz različitih oblasti. To znači da savremen obrazovni proces mora da obezbedi učešće i međusobnu saradnju svih relevantnih aktera (škole, fakulteti, naučno-istraživačke institucije, privreda, donosioci odluka, civilni sektor itd.), kao i intenziviranje međunarodne saradnje. Da bi se uspostavio održiv sistem i način obrazovanja trebalo bi povećati ulaganja u obrazovanje, i to najmanje do nivoa od 6 odsto BDP-a, zatim povećati opštu pismenost stanovništva, smanjiti broj stanovnika bez zanimanja i uskladiti obrazovni sistem sa potrebama tržišta rada, kao i konstantno poboljšavati efikasnost samog sistema obrazovanja u celini.
