Republička vlada nedavno je donela uredbu o zaustavljanju rasta cena pet prehrambenih artikala od 15. novembra do 15. januara. Tako kilogram svinjskog buta košta 530 dinara. Kako će se zamrzavanje cene odraziti na proizvodnju i kupovinu ove namirnice, proverili smo u razgovoru sa poljoprivrednicima, trgovcima i potrošačima.
Dragomir Davidov (77) se blizu 60 godina bavi uzgojem svinja i do sada obore nije praznio. On ističe da je neposrednim proizvođačima ograničavanje cena odmoglo.
– Većina klaničara je i nama preko noći snizila otkupnu vrednost koja je sada 165 do 175 dinara bez PDV-a. Ponovo smo u neizvesnoj situaciji jer ne možemo da pokrijemo troškove proizvodnje, posebno ove godine kada kukuruz košta 30 dinara. Zašto se državnim merama nama, neposrednim proizvođačima, ne garantuje cena žive vage tovljenika od 1,5 evra na duži vremenski period? Ovo se pitamo već godinama, ali se ništa nije promenilo. Naprotiv, uvoznički lobi ima svoju računicu. Kupuje se meso iz inostranstva sumnjivog kvaliteta, a to će naše obore isprazniti – kaže Davidov, koji ističe da iz godine u godinu smanjuje broj grla na svojoj farmi.
Da je tako, potvrđuje i Branislav Gulan, ugledni privredni analitičar iz Novog Sada i član Odbora za selo. On naglašava da domaći uzgajivači proizvedu 270 hiljada tona svinjskog mesa, što ne može da zadovolji ni polovinu potreba našeg tržišta.
– Prošle godine smo uvezli mesa za 58 miliona dolara, iako smo pre 30 godina izvozili svinjetine u vrednosti od 762 miliona dolara. No, tada smo u oborima imali oko pet miliona tovljenika, a danas samo 2,5 miliona grla – naveo je Gulan.
Mesari i klaničari već su se okrenuli isplativijem uvozu. Manji deo mesa planiraju da nabave od stalnih kooperanata kojih je u ovom delu Banata sve manje.
– U ovom poslu sam 15 godina i uspeo sam da obezbedim dobru mrežu kooperanata i to najviše zahvaljujući stabilnim cenama koje ne menjam u toku godine. Ona je u proseku oko 180 dinara za kilogram žive mere. Uz svojih šest mesara, odnedavno imam i farmu mangulica, a uskoro ću završiti i proceduru oko registracije klanice u Novom Bečeju – kaže nam Nebojša Tomić, vlasnik mesara „Neša”.
U „Nešinoj” mesari na Bagljašu zatekli smo Snežanu Milić, inače diplomiranu veterinarku.
– Meso i mesne prerađevine kupujem u ovakvim objektima. Pre svega, meso je sigurnije. A osebno je važno što u prodajne vitrine stiže direktno sa linije klanja. Koliko kupujem sada u odnosu na pre? Pa, skoro isto, ali je dobro što je ovih dana rast cena malo zaustavljen – kaže Snežana Milić.
Slična priča o plasmanu i prodaji mesa i prerađevina može da se čuje i u svim objektima „Mrkšićevih salaša”, gde su poslednjih godina potrošači prepoznali kvalitet koji stiže iz Srpskog Itebeja.
Pojedini marketi, naročito uoči novogodišnjih i božićnih praznika, snizili su cenu svinjskog mesa, pa i buta koji se može kupiti i jeftinije od „propisanih” 530 dinara za kilogram. Živa vaga tovljenika se kreće i do 210 dinara.
– To su pojedinačni slučajevi i uglavnom se odnose za kupce koji još uvek drže do tradicionalnog banatskog svinjokolja. U selima su prazni obori, a do pre dve ili tri decenije svaka kuća je imala dva ili tri tovljenika za svinjokolj, a mi mesari smo morali da se potrudimo da bismo sve domaćine ispoštovali. Danas više nije tako, iz godine u godinu sve je manje svinjokolja, a i nas mesara – govori Slavko Subičin (64), mesar koji je radni vek započeo klanici zrenjaninskog BEK-a.
Imali su nekada Zrenjanin i ovaj deo Banat nekada zaokruženu prtoizvodnju – od farmi tovljenika do klanica i po tome je bio prepoznatljiv u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Po zvaničnim podacima, pre 40 i 50 godina naš grad i oklina obezbeđivali su 13 odsto ukupne proivodnje prehrambenih artikala za domaće tržište.
FARMA ZA PRIMER
Dragomir Davidov je svoje rasne svinje izlagao i na poljoprivrednim sajmovima na kojima je osvojio mnogo trofeja. Ovu uglednu farmu često posećuju političari i ostali zvaničnici. U poslednjih deset godina gosti Davidova bili su nekadašnji predsednik države Tomislav Nikolić, ministri Goran Knežević i Branislav Nedimović, kao i Ivan Bošnjak, bivši gradonačelnik Zrenjanina koji je svojevremeno, kao doktor veterine, bio i stručni nadzor na ovoj farmi. Zanimljivo je da Davidov za gotovo šest decenija rada i proizvodnje priplodnih grla, rasnih krmača, prasića i tovljenika , nikada od države nije dobio nikakve značajnije podsticaje.
