U Gradskoj upravi registrovane su 453 stambene zajednice, a o 75 odsto zgrada, tačnije njih 338, brinu se profesionalci, koje angažuju registrovane stambene zajednice. Ostatak od 115 zgrada, odnosno ulaza u zgrade, na brizi je nekog od stanara – vlasnika, kog su izabrali susedi. U tom pogledu Zrenjanin je oko državnog proseka: od 45.603 registrovanih stambenih zajednica (obično ih zovemo kućnim savetima) u 28.783 zgrada o održavanju brine neko od komšija, što je 63 odsto. Iz Ministarstva građevinarstva je saopšteno da prinudnu upravu ima 2.169 zgrada.
Registrovanje stambenih zajednica i obaveza izbora firme ili osobe zadužene za održavanje počelo je pre tri godine. Kako izveštavaju „Večernje novosti”, posle početnog poleta broj registrovanih stambenih zajednica koje imaju upravnika stagnira.
U našem gradu najviše stambenih jedinica, oko 70 – „duži” Saša Božjak, o njih 57 brine Goran Milutinović, a o 40 Radovan Bušin.
U Gradskoj upravi registrovane su 453 stambene zajednice, a o 75 odsto zgrada, tačnije njih 338, brinu se profesionalci, koje angažuju registrovane stambene zajednice. Ostatak od 115 zgrada, odnosno ulaza u zgrade, na brizi je nekog od stanara – vlasnika, kog su izabrali susedi. U tom pogledu Zrenjanin je oko državnog proseka: od 45.603 registrovanih stambenih zajednica (obično ih zovemo kućnim savetima) u 28.783 zgrada o održavanju brine neko od komšija, što je 63 odsto. Iz Ministarstva građevinarstva je saopšteno da prinudnu upravu ima 2.169 zgrada.
Registrovanje stambenih zajednica i obaveza izbora firme ili osobe zadužene za održavanje počelo je pre tri godine. Kako izveštavaju „Večernje novosti”, posle početnog poleta broj registrovanih stambenih zajednica koje imaju upravnika stagnira.
U našem gradu najviše stambenih jedinica, oko 70 – „duži” Saša Božjak, o njih 57 brine Goran Milutinović, a o 40 Radovan Bušin.
UVEDEN RED
– Zakon je najpre, uveo red u ovu nimalo beznačajnu oblast. Sa stambenim zajednicama sarađujem korektno. Nekako se dogodilo da sam imao sreće i naišao na razumne ljude koji shvataju da briga o prostorijama van stanova treba da bude stvar profesionalca. Iz skoro trogodišnjeg iskustva, a jedan sam od prvih profesionalnih upravnika u Zrenjaninu, ističem da treba dobro poznavati što veći broj stanara u svakoj zgradi. Pravu sliku o tome šta je glavni problem, a šta manje važno, ne možete steći poznavajući samo jednu osobu. Izdvojiću osobe odlične za saradnju poput Slavice Pankarićan iz zgrade na broju 19, u Pančevačkoj ulici, Željka Mirića iz zgrade u ulici Marka Oreškovića, koju svi znamo kao „Lepa Brena” i tetka Nadu – „4. jul” 9 – kaže Igor Stojkov, profesionalni upravnik nad 21 stambenom jedinicom.
Prema rečima našeg sagovornika, Zakon o stanovanju kojim se definiše osnivanje i rad stambenih zajednica doprineo je standardizaciji ponude usluga i održavanja prostora u zgradama van stanova, a i sniženju cena usluga za bar četvrtinu. Ljudi koji se bave ovim poslom imaju svoje neformalno udruženje radi izbegavanja nelojalne konkurencije i standardizacije kvaliteta i cene usluga.
Zgrade o kojima brine Stojkov rasute su po celom gradu: ima ih na Bulevaru Veljka Vlahovića, u Maloj Americi, 4. julu…
SVE SE VRTI OKO POVERENjA
– Poverenje komšija ključno je za rad nas koji smo se opredelili za dužnost upravitelja stambene jedinice u zgradama u kojima živimo – kaže za naše novine inženjerka Biljana Veličković, koja se stara o zajedničkim prostorijama, kako sama kaže, „od podruma do krova” u zgradi pod brojem 46 u naselju „Ruža Šulman”.
– Poslom upravitelja stambene jedinice, odnosno zgrade, bavim se od kraja 2017. godine, od prvog momenta kada je počelo važenje Zakona o stanovanju. Volonter sam, za svoj rad ne primam nikakvu nadoknadu. Stanari, vlasnici svakog od 20 stanova, imaju obavezu da svakog meseca uplate između 330 i 410 dinara, zavisno od površine stana i nešto novca za održavanje računa Stambene zajednice u Poštanskoj štedionici. Za tekuće održavanje angažujemo „Valir”, renomiranu firmu specijalizovanu za usluge u stambenom fondu. Dobro sam proučila Zakon o stanovanju, koji ima osamdesetak strana: za kupovine sakupljam po tri ponude, trudim se da sve nabavim po najnižoj ceni i dosta vremena utrošim obilazeći prodavnice tehničke robe i stovarišta građevinskog materijala – ukazala je Biljana Veličković.
Da se u ovoj zgradi posluje domaćinski, vidi se i u hodnicima, na stepeništima, u potkrovlju, gde je sve čisto i uređeno „pod konac”. Protivpožarni aparati na svakom spratu su novi – servisiraju se svakih šest meseci kod isporučioca „Vatroimpeksa”, sveže je okrečen prostor kod ulaza u zgradu gde su poštanski sandučići, rukohvati uz stepenište čisti, a ima i dosta cveća…
ČESTE RADNE AKCIJE
– Stanari, uglavnom stariji ljudi, svesni su da, kao vlasnici stanova, treba da održavaju i krov i ostale zajedničke površine, da to više neće učiniti nikakav SIZ… S vremena na vreme imamo male radne akcije. Ono što me najviše zaokuplja je nabavka LED lampi za zajedničke prostorije u svim etažama, zamena opšivke od impregniranog drveta pocinkovane limom. Planiramo da ove godine iz sredstava investicinog fonda isfinansiramo krečenje zajedničkih prostorija. Stanari nemaju nikakvu formalnu obavezu da mi pomognu, ali to čine, jer su se uverili da dobro radim – ukazuje Veličković.
Tipični poslovi koje pokrivaju upravnici zgrada su redovno održavanje čistoće i poslovi u vezi sa zajedničkim elektroinstalacijama. Česti su i poslovi koji se tiču ventila vodovodnih instalacija van stanova, kao i oni u vezi sa sitnijim kvarovima u stanovima, kao što su topljenje utičnica usled strujnog udara.
Za krupnije aktivnosti, kao što je krečenje zajedničkih prostorija i hodnika, često profesionalni upravnici pronalaze izvođača radova, po pravilu, izborom između većeg broja ponuđača.
Prema rečima stanara solitera na Bulevaru Veljka Vlahovića, gde su poslovi održavanja povereni firmi HKS Saše Božjaka, održavanje zajedničkih prostorija je na sasvim zadovoljavajućem nivou. Za stan od 64 kvadrata trenutno se plaća oko 530 dinara, što zaista nije mnogo. Po potrebi se, pored tekućeg održavanja, izvode i poslovi na elektrici, stolariji, vodoinstalacijama, limariji, moleraju, grejanju i hlađenju. Stanari se više puta tokom godine nalaze i dogovaraju šta je najpotrebnije da se uradi na teret investicionog fonda, a koordinacija ide posredstvom izabranog stanara.
UPRAVNIK ZGRADE JE PREDUZETNIK KAO SVAKI DRUGI!
– Upravnik zgrade je preduzetnik, kao svaki drugi. Vodim poslovne knjige, prijavljen sam kod nadležnih organa uprave i Poreske uprave. Ja, kao profesionalni upravnik, ispostavljam račune sa detaljnim stavkama. Standardno, za rad upravnika plaća se 200 dinara po stambenoj jedinici, za Zakonom predviđeni investicioni fond, 5,80 dinara po kvadratnom metru, oko 200 dinara za održavanje higijene i 250 dinara za tekuće održavanje, tako da se za stan od 55 kvadratnih metara naplaćuje oko 1.100 dinara mesečno. Lično, našao sam sebe u ovom zanimljivom i dinamičnom poslu – kaže Igor Stojkov.
