Studenti u blokadi zatresli su univerzitetske gradove širom zemlje, a odjek njihovih protesta osetio se u osnovnim i srednjim školama u čitavom okrugu. Kako bi pružili podršku akademcima, neke od njih su od 20. januara potpuno obustavile nastavu. Druge su radile smanjenim kapacitetom, dok su se pojedine borile da pronađu balans između solidarnosti i obrazovne obaveze. Đaci su se nedavno vratili u školske klupe i redovnim zadacima. Sve naizgled deluje normalno…
Međutim, posledice obustave nastave se već osećaju. Gradivo se mora nadoknaditi. Svaka škola je napravila svoj sistem. Neke su uvele blok nastavu, poput OŠ „Žarko Zrenjanin”. Jedne nedelje dupliraju prva tri časa po pola sata svaki, druge nedelje poslednja tri. To važi i za niže i više razrede.
UBRZANO UČENJE
Deo roditelja dece koja pohađaju više razrede u OŠ „Dr Jovan Cvijić” smatra da su nastavnici dobro organizovali nastavu. Kako kažu, nemaju svi učenici nadoknadu kao ostali, jer su uglavnom radili tokom blokada. Tačno je da se uči ubrzano, ali zato imaju česte kratke kontrolne kako se ne bi nakupile lekcije. Iako su deca, prema oceni mnogih nastavnika, pokazala zavidnu otpornost, povratak u klupe nije prošao bez teškoća.
– Niko to ne kaže naglas, ali jasno je da im je najteže pao upravo povratak u ritam: rano ustajanje, duži dani, obaveze koje se nagomilavaju – kažu iz jedne gradske osnovne škole. Ipak, dodaju da ima i onih koji su jedva čekali da se nastava normalizuje.
U manjim školama, poput OŠ „Vuk Karadžić”, situacija je stabilnija nakon blokade. Tamo su roditelji sve vreme bili uključeni i pružali snažnu podršku, pa ni učenici nisu imali većih problema sa adaptacijom. Zajednica je pokazala koliko je važna u kriznim situacijama. I oni rade po modelu kao „Žarko”.
– Naša škola je mala i tu nema mnogo problema. Nikom nije bilo lako prethodnih meseci, ali smo se svi trudili da deca ne trpe. Preuzeli smo odgovornost. Potrebno je vreme da se sagledaju realne posledice obustave nastave. I pored toga, mnogi ne zaostaju u gradivu jer su za vreme višemesečne pauze bili vredni i učili kod kuće. Činjenica je da nikom nije lako, ni profesorima ni đacima, pa ni njihovim roditeljima – navodi Gordana Arva, pedagog u „Vuku”.
DA LI SU OSMACI SPREMNI
Uprkos svemu, rezultati probnog prijemnog pokazali su da se osnovno znanje nije znatno izgubilo. Arva ističe da se puno učenika opredelilo za fiziku kao treći predmet i većina je dobro uradila test. Dodaje da se trude da deci ne stvaraju pritisak. U ovoj školi ima 80 osmaka od 300 đaka. Većina učenika osmih razreda gradskih i prigradskih škola uradila je probne testove uspešno, ali roditelji su i dalje zabrinuti.
– Bojimo se da li će deca sve stići da završe na vreme. Da li će imati dovoljno samopouzdanja kada dođe pravi prijemni ispit – kaže jedna majka osmaka, koja živi nadomak Zrenjanina.
Situacija u selima je približno ista kao u gradu. Natalija Makivić, direktorka OŠ „Dr Boško Vrebalov” u Melencima potvrđuje za naš list da su svi osmaci izašli na probni završni ispit.
– Kada budemo dobili rezultate testiranja, radiće se pojačano sa njima na onim nastavnim jedinicama koje su na probnom ispitu imale slabije rezultate od očekivanih – poručuje direktorka.
Dodaje da se nadoknada propuštenog gradiva realizuje u najboljem interesu učenika. Vodi se računa da ne budu preopterećeni (do osam časova tokom nastavnog dana).
– Pri izradi plana nadoknade gledali smo da ne dolazi do preklapanja nastave u prvoj i drugoj smeni. Vodili smo računa o svim nastavnicima, koji su angažovani u dve ili više škola. Nastava se nadoknađuje tako što učenici imaju po dva prva časa (kao blok nastava) svakog dana jedne nedelje. Zatim naredne imaju druga dva časa i tako redom. Situacija se polako normalizuje – zaključuje Natalija Makivić.
RADNE SUBOTE
Srednje škole rade malo drugačije od osnovnih. Kako nezvanično saznajemo, nadoknada u EGŠ „Nikola Tesla” se odvija tako što đaci imaju prečas, osmi čas i radi se subotom. Sve traje po 45 minuta. U HPTŠ „Uroš Predić” takođe nastavu odrađuju vikendom. Tokom ostalih dana profesori drže međupredmetnu koleraciju. To znači da u jednom terminu njih troje upiše čas. Smatraju da je to jedini način da se nadoknadi velik broj časova.
I učenici Medicinske škole su u ovoj neizvesnoj društvenoj situaciji gubili deo gradiva i manji broj časova stručnih predmeta.
– I profesori i učenici, bez obzira na različite stavove, potrudili su se da se vežbe u kabinetima i u nastavnim bazama odvijaju nesmetano. Pohvalno je to što vaspitni rad sa učenicima tokom ovog teškog perioda nije zanemaren. Svi u školi savesno i odgovorno rade kako bi se nastava nadoknadila, a matura održala po utvrđenom rasporedu – poručuje Sanja Kukolj, direktorka Medicinske škole.
Nažalost, ovo nisu ni prve ni poslednje generacije kojima je školovanje poremećeno spoljnim okolnostima. Roditelji sadašnjih školaraca svedoci su još jedne krize iz 1999. godine. Tada je školska godina prekinuta u martu tokom NATO bombardovanja. Podsećamo da nije bilo nadoknade gradiva ili onlajn nastave kao za vreme kovid pandemije.
– Samo su nam zaključili ocene i godinu smo završili ranije. Sada bar postoji svest da nešto mora da se nadoknadi, samo je bilo pitanje kako i po koju cenu. Da li će se isplatiti ovakav način nadoknade rada i kako će stvarno uticati na njihov razvoj ostaje da se vidi – poručuje jedan roditelj.
IVA ISAKOV
PRIVATNI ČASOVI PRESTIŽ ILI POTREBA
Iako se često čuje da su se „deca dobro snašla”, brojni roditelji priznaju da su morali da angažuju privatne tutore iz više predmeta kako bi njihova deca nadoknadila propušteno gradivo ili pak spremila za prijemni ispit. Nekome su pristupačni, a drugima nedostižni. Cena jednog časa matematike za osnovce košta između 500 i 700 dinara, dok za dvočas valja izdvojiti 1.000. Za srednjoškolce cena je malo viša – od 1.000 do 1.500 dinara. Časovi fizike kreću se od 1.000 do 1.500 u zavisnosti od nivoa i potrebe učenika. Za hemiju treba opredeliti od 1.200 do 1.600 dinara. Cena srpskog jezika je ista kao i za matematiku, s tim da priprema za prijemni iznosi od 1.200 do 1.500 po času.
SAVETI STRUKE
Stručnjaci upozoravaju da često zaboravljamo koliko su školski kontinuitet, rutina i osećaj sigurnosti važni za decu. Kako pomoći deci, pretežno osmacima u kriznim momentima? Ana Čkonjević, pedagog i psihoterapeut u u Savetovalištu za mlade, roditeljima savetuje strpljenje i uključivanje u učenje, tako da deca ne osete pritisak već podršku. Ako kod osmaka prepoznaju tremu i anksioznost, moraju im pružiti priliku da izraze svoja osećanja bez osude.
– Treba pohvaliti trud svoje dece i posvećenost, bez obzira na ishod ispita. Smirenost i ohrabrenje roditelja mogu im mnogo značiti. Trema je normalna pojava, ali se uz pravilan pristup može držati pod kontrolom. Važno je da dete veruje u sebe i u svoje znanje – ističe naša sagovornica.
