Prijava zlostavljanja je uvek multisektorski problem
Početkom oktobra sve nas je duboko potresla tragedija u Vršcu kada je otac udavio svoju dvogodišnju ćerku u kofi vode, a potom se ubio. Kako su mediji preneli, njena majka je godinama bila žrtva porodičnog nasilja, ali devojčici nije pružena odgovarajuća socijalna zaštita.
Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova je 13. oktobra podneo krivičnu prijavu protiv odgovornog lica Centra za socijalni rad u tom gradu i zaposlenih, kod kojih su utvrđeni propusti u radu u slučaju nasilja u porodici sa tragičnim ishodom, saopštio je list „Dnevnik”. Takođe se navodi da je predsedniku Skupštine grada Vršca upućena inicijativa za razrešenje vršioca dužnosti direktorke Centra za socijalni rad.
Kako prenosi „Dnevnik”, kao najveći propust ocenjeno je to što dete nije tretirano kao žrtva nasilja, iako je procenjeno da su u porodici trajno narušeni odnosi između supružnika, kao i da postoji velik rizik od ponavaljanja nasilja. Zrenjanince je ranije ove godine uznemirio još jedan slučaj, kada je žena na svirep način iskasapila muža. Tom strašnom događaju prisustvovalo je njeno maloletno dete.
Tim povodom obratili smo se Oliveri Lisici, direktorki Centra za socijalni rad, kako bismo saznali ko radi procenu rizika, kada se dete tretira kao žrtva nasilja i koje su delatnosti ove ustanove.
UMREŽENOST INSTITUCIJA
– Prijava nasilja i reagovanje u takvim situacijama je uvek multisektorski problem. Procenu rizika prvo radi policija koja obavezno uključuje Centar za socijalni rad. To rade i naši stručni radnici. Oni gledaju da li je porodica već na evidenciji. Deca se tretiraju kao žrtve nasilja bez obzira na to da li su prisustvovala zlostavljanju ili ne. Mi smo u obavezi da radimo posebnu procenu u odnosu na dete. Procena podrazumeva niz postupaka i procedura stručnog rada kao što su razgovori sa žrtvom, njenom porodicom, decom, nasilnikom, kao i kontakt sa drugim institucijama (škole, zdravstvene ustanove…) – objašnjava Lisica.
Kako kaže, delatnost Centra je da pruža posebnu podršku detetu u takvim situacijama. Naša sagovornica ističe da svaka instanca ima svoju ulogu u ovim događajima i da se policija, tužilaštvo i sud više bave nasilnikom, dok se Centar bavi žrtvama.
– Ukoliko nam neko prijavi nasilje, najpre moramo obavestiti policiju. Kada se procenjuju rizici i bezbednost, koje će mere svaka institucija preduzeti (zabrana prilaska, mere zadržavanja) Centar mora da obavesti policiju. Ako se nasilje prijavi policiji, oni će zvati nas. Tako se navodi u sporazumu o multisektorskoj saradnji koja je potpisana 2014. na nivou Grada Zrenjanina, gde su sve institucije uključene – navodi direktorka Centra.
VELIKA OČEKIVANJA
Naša sagovornica ističe da još od 2007. ta saradnja dobro funkcioniše, te je taj model implementiran na Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
– Dešava se da dođe do nekih problema. Pošto je saradnja odlična, sve možemo da otklanjamo u hodu. U tužilaštvu postoji koordinaciono telo. Predstavnici tužilaštva, policije i Centra se sastaju jednom nedeljno. Oni razmatraju sve prijave nasilja koje su bile u toku nedelje – kaže Lisica i dodaje da su svi svesni svojih uloga, odgovornosti i složenosti posla.
Smatra da bi trebalo da se promene stari zakonski okviri da bi se efikasnije radilo. Kako kaže, dodatni problem pravi nedostatak zaposlenih. Ima ih ukupno 40 (od čega je 30 stručnih radnika). Svi se trude da poštuju zakon iako su kratki vremenski rokovi, a očekivanja velika.
– Nama se obraćaju ljudi koji ne mogu sami da prevaziđu stanje neke socijalne potrebe u kojoj se trenutno nalaze. Da bi rešili problem koji imaju (razvod, poveravanje dece, nasilje, smeštaj u ustanovu socijalne zaštite) potrebno je da se uključe institucije. Čim neko od nas rešava problem, može se desiti da osoba, kojoj treba pomoć, ne bude zadovoljna procedurama i potencijalnim rešenjima.
Često se očekuje da ono što zdravstvo ne izleči, sud ne osudi, Nacionalna služba za zapošljavanje ne zaposli, Centar na neki način zbrine. Pošto je ovo jako odgovoran posao, stalno se preispitujemo da li smo sve dobro uradili – zaključuje Olivera Lisica.
Komentarišući tekst koji smo letos objavili kada su državni revizori našli manjkavosti u vezi sa javnim nabavkama i socijalnom zaštitom u 2021. i 2020, naša sagovornica se pohvalila da su svi nedostaci otklonjeni.
Iva Isakov
KOLIKA JE POTREBA ZA SOCIJALNOM POMOĆI
– U Zrenjaninu je prošle godine podneto 1.332 zahteva za novčanu socijalnu pomoć, dok ih je u 2020. bilo 1.039. Za jednokratnu novčanu pomoć 2021. je podneto 949, a priznato je pravo za 839 porodica. Odbijeno je njih 110. Zrenjanin u poređenju sa drugim gradovima ima manje korisnika socijalne pomoći – navodi Olivera Lisica.
VAŽNI PROJEKTI
Centar pažnju posvećuje i preventivi. Osim što imaju programe u vezi sa maloletnim prestupnicima, učestvuju u programima koji se odnose na ranu intervenciju, podsticajno roditeljstvo, kao i na unapređenje mentalnog zdravlja mladih sa akcentom na prevenciju suicida.
– To je veliko priznanje za Zrenjanin jer je jedan od tri grada u državi, u kojima će UNICEF, u saradnji sa Vladom Srbije, projekte implementirati u aktivnosti.
