Podvig jednak Herkulovom, ljubav ravna Prometejevoj
Gradeći svoj opus na temeljima srpske srednjovekovne pisane tradicije, koristeći alat i tehnike starih dijaka i zografa i nalazeći nadahnuće u vekovnim manastirima Kosova i Metohije, Atosa i Fruške Gore, biblijskim motivima, ikonama, svetiteljima i molitvama, te naposletku – nekim od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih pisanih spomenika, poput Miroslavljevog jevanđelja, Karejskog tipika Svetog Save ili Dušanovog zakonika – Svetozar Pajić Dijak ostvario je (u) svojim kaligrafijama jedinstven poduhvat: po uloženim naporima, vremenu i trudu – podvig jednak Herkulovom, a po plemenitosti i ljubavi prema svom rodu ravan Prometejevom.
Ovako prof. dr Vera Stojšić – Gašparovski predstavlja Svetozara Pajića Dijaka autora izložbe kaligrafije „Dug prema precima, zalog potomcima”, koja je priređena u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, povodom Dana državnosti.
– Otimajući od zaborava pisanu reč i umetnost srpskog srednjeg veka, on je sačuvao, sa svojim savremenicima podelio i u zalog budućim naraštajima ostavio, danas teško dostupnu, prečesto zanemarenu, a neretko i suštinski ugroženu srpsku kulturnu baštinu – kaže dr Stojšić- Gašparovski. – Strpljivo, minuciozno, slovo po slovo, s ljubavlju, pažnjom i pijetetom starih monaha, obavljajući taj lavovski težak i nezahvalan posao, Dijak se na najbolji mogući način odužio precima – tvorcima ovog nasleđa. Upravo iz tog razloga, umetnička vrednost njegovih reči i minijatura nepobitno nadmašuje lepotu i veličinu svake pohvale izrečene na račun njegovog bogatog i tematski raznovrsnog stvaralaštva.
Izložbu je otvorio načelnik Srednjobanatskog okruga Dušan Šijan, ističući da autor na najbolji način svedoči o našoj umetnosti, kulturi i istoriji da posdseća ove i buduće generacije o njenoj lepoti i nepresušnoj vrdnosti.
Prisustne je pozdravio direktor Narodnog muzeja Zrenjanin Vidak Vuković, naglassivši da je ovo jedna od onih izložbi koja zadivljuje lepotom, koja podseća i iz koje se uči. U ime suorganizatora se obratio Ratko Čubranović.
– Vešto i strpljivo pero Svetozara Pajića, zadivljeno lepotom srpskih rukopisnih knjiga potvrđuje da je nepresušan svetosavski medotočni izvor i nepobediva snaga svetih predaka da zauvek svedoče od koga smo postali i stasali – reči su Ratka Čubranovića.
Izloženi su prepisi Dušanovog zakonika, Miroslavljevog jevanđelja (na UNESKO-voj listi 120 pokretnih kulturnih dobara „Pamćenje sveta”), Otkrovenja, Četvorojevanđelja, kao i autorove metalne kopče manastira.
– Prepise srpske srednjovekovne baštine sam načinio boraveći u manastirima Srbije, na Fruškoj gori, Kosovu i Metohiji i u Hilandaru.
Imao sam više od 50 izložbi za koje sam dobio brojna priznanja. Ali, više od svega mi znači kada vidim zadivljena lica i oči posetilaca. Tako je i večeras u Narodnoim muzeju u Zrenjaninu…
Suorganizator izložbe je civilno društvo EUprogress iz Novog Sada, a otvorena je za javnost do kraja marta. Nadležni kustos je Biljana Dimkić Krčmar, istoričarka umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin. Branka Jajić
