Kiflice
Piše: Milena Bečejac
Bio je, nedavno, treći „Noćni bazar” na Maloj pijaci u Ulici Juga Bogdana. I kao na prethodna dva, tezge su bile pune predmeta domaće radinosti, kozmetike na bazi bilja, rasada, raspoloženog sveta i dobre muzike. Naravno, od đakonija, bilo je svega na volju. Od čvaraka, kobasica, slanine svih fela, sireva, zanatskog piva, zimnice – preko kompota do ajvara i domaće rakije. Posebnu pažnju su, kao i uvek, privukle štrudle i sitni kolači.
Onda su se na jednoj rezervisanoj tezgi pojavile – kiflice. Čovek u žutoj kecelji tek što je istakao cenu i počeo da vadi kutije prepune mirisnih, čarobnih kiflica za koje neki tvrde da su pecivo, a drugi – kolači. Kiflice su bile i slatke, i slane, punjene raskošnim nadevima i sve jednake – „pod konac”. Istakuta je i cena – 50 dinara komad.
Naravno, sve, sve ali – kiflice. Dva dečaka pitaju pošto su, i dobijaju odgovor. Potom pitaju: a koliko koštaju dve? Nije da deca ne znaju da sabriraju, ali, eto, da pitaju- ako se kupuje na više, možda koštaju manje. Naravno, nisam odolela, pa hoću li slatku ili slanu, ili da se baš razbaškarim pa kupim i jednu i drugu. I kupih jednu sa nadevom od čvaraka, slatku sam htela sa pekmezom od kajsija, ali, reče mi prodavac, nema, devojke zaboravile da spakuju. I dok sam se odlučila za jednu punjenu višnjom sa vanilom, iza mene se već stvorio red. Ljudi su naručivali, jer ko bi kiflicama odoleo. A bile su baš, baš dobre, pune fila, mirisale su na još, uprkos ceni.
Jer, za dve kiflice možete da kupite kilogram hleba, pa da ga ima za celu porodicu. Ali, svaka roba ima svoju cenu, posebno kada je tako kvalitetna. Međutim, standard naš nasušni ne može da nam dozvoli da se stalno „bahatimo” i jedemo što nam duša želi, a ne ono što nam je novčanik servirao. Odričemo se mnogo toga, merkamo akcije po prodavnicama, jela kuvamo u poklopljnoj šerpi (jer su nam tako rekli da se šedi energija, a mi to „nismo znali”, i što šta još).
Sumorni, kišni jesenji dani dolaze… Ali, znam, ako opet na „Noćnom bazaru” bude domaćih kiflica, e pa kupiću makar jednu… Sebi u inat…