Eto, krenuli su „Dani piva”. Ranije nego štoje to bilo poslednjih godina. Mada, od njihovog početka, 1986. godine, tj. od zlatnog doba Zrenjaninske pivare – ZIP, do danas, kada su od ugledne fabrike ostale ruševine (i sećanja), manifestacija je menjala datume, ali kišu teško da je mogla da izbegne – bar na jedan dan. Tako je bilo i u ponedeljak, kada se nad gradom otvorilo nebo. Srećom te su pozivari već obišli pivski krug… I – idemo dalje. Jedino je jedna godina „preskočena”,zbog korone, a pivo, jelda, ne može da se pije „na daljinu”. Mada, onog pravog zrenjaninskog piva nema – ni uživo, ni onlajn.
O „Danima piva” tek će se pričati i prepričavati, pa neka idu svojim tokom…
Ova manifestacija, smeštena u poslednju nedelju avgusta, najavljivala je i kraj bezbrižnog raspusta i početak školske godine. Sada ima vremena za luna-park i ostalo, pa odmor. Mada, klinci iz moje ulice nisu mirovali ovog raspusta. Oni se trude da sami zarade džeparac, pa tako organizuju mini-bazar, a to čine i njihovi drugari iz drugih delova grada.
Bilo je tu limunade, po izboru – mala ili velika čaša. Jedan dečačić je prodavao crteže. On ima sedam i po godina i priznaje da mu je brat pomogao da ih uradi. Kupila sam jedan sa dve pečurke, drugi na kome je nacrtan dinosaurus i treći sa nasmejanim žapcem. Sebi sam ulepšala dan, a nadam se i ja njemu. Bio je tu i dečak koji je prodavao narukvice ispletene od silikonskog konca, raznobojne, maštovite… NJima je bilo bitno da sebi ispune dan, a ne samo da zure u ekran mobilnih telefona i igraju igrice. I da od svog dinara kupe sladoled i da, kako kažu, doprinesu kućnom budžetu.
Pred Uskrs bio je organizovan i dečji bazar (i to nije prvi put), a mali trgovci su se pokazali kao vešti, dočekivali su „mušterije” sa osmehom. Biće toga i za „Dane piva”, a sve to ima i humanitarni karakter.
Tako prolazi leto, tropsko, požutela je trava, sprženi usevi. Od cena u prodavnicama nam se zavrti u glavi, pa pozelenimo od muke…
