Nedavno je svetlost dana ugledala 19. knjiga našeg sugrađanina Milorada Bibina – aforističara, pesnika, enigmate. Nosi naziv „Trn u oku balvana”. U njoj su pored dosta novih, publikovani i ranije objavljeni aforizmi. Bibin veli da je u pitanju zbirka satiričnih dopunjalki i karikatura. Recenzenti su književnici Radivoj Šajtinac i Branka Zeng iz Pančeva. Milorad Bibin (Melenci 26. mart 1951.) je mašinski tehničar po struci. Do sada je izdao sedam zbirki aforizama, po tri knjige dečje i poezije za odrasle.
Njegova haiku poezija publikovana je u tri izdanja. Autor je i „Stihovanih savremenih bajki i basni”, kao i dve knjige kratke proze.
Bibin već godinama uspešno sarađuje sa nekoliko novina i časopisa, a njegova kratka proza i aforizmi nagrađivani su na mnogim književnim konkursima u zemlji i regionu. Kada i kako ste počeli da pišete?
– Tokom srednjoškolskih dana. Krenuo sam da stvaram aforizme, zatim pesme i kratku prozu. U to vreme sam počeo sa objavljivanjem enigmatskih radova u mnogim časopisima. Svoje stihove, satiru i enigmatiku sam publikovao i u nekoliko novina. Prvi enigmatski radovi našli su se u „Maloj i Velikoj eureci”, „Marbu” kao i u „Novosti enigmi”. Aforizme su mi objavljivale „Večernje novosti”, „Veseli svet”, novosadski „Dnevnik”, „Glas osiguranika”, kao i list „Zrenjanin”.
Javnosti je manje poznato da ste sarađivali i sa nekoliko radio stanica. Po čemu pamtite to vreme?
– Od početka publikovanja aforizmima i satirične proze dugo sam i uspešno sarađivao sa Radio Beogradom. U to vreme bio sam čest gost Milovana Ilića Minimaksa u legendarnoj emisiji „Tuptup”. Kasnije kada je Minimaks otišao na televiziju, neretko je čitao i moje aforizme. To me je pokretalo da nastavim da pišem. Bio sam saradnik Boška Damjanovića Boleta u njegovoj emisiji „Barutana” koja je išla utorkom i četvrtkom. Imali smo dogovor da mu za svaku emisiju dostavljam po dvadesetak aforizama, epigrama i reklamnih poruka nekoliko naših radnih organizacija koje su se u to vreme reklamirale na radio „Zrenjaninu”. Kako ste se opredelili da nastavite najviše da se bavite epigramima i aforizmima?
– Osamdesetih godina sam želeo da objavim knjigu u kojoj bih objedinio celokupan materijal iz svog stvaralaštva. Poznati zrenjaninski književnik Borislav Putnik Pub mi je uradio neku „ko bajagi recenziju” gde mi je preporučio da se najviše bavim kozerijom, satirom i aforizmima jer u tim vodama najbolje plivam. Ja sam, naravno, poslušao ovaj dobronamerni savet i sad sam tu gde jesam (smeh)! Ko su bili vaši uzori?
– Veliki uticaj na moj rad u pisanju aforizama i satire imali su Duško Radović, Minimaks, Vladimir Bulatović – VIB, Aleksandar Baljak, Aleksandar Čotrić i mnogi drugi autori. Zahvaljujući svim tim umnim i duhovitim stvaraocima i ja sam pronašao i stvorio svoj identitet. U čemu pronalazite inspiraciju?
–Aforizam je uglavnom kratka forma pisanja, ali njime mnogo toga može da se kaže. Naravno, svaki ponaosob treba dobro napisati i pročitati i onda o njemu dati svoj sud, ili zbog njega „otići na sud”. Oči i uši slušalaca su od velike važnosti za svakog aforističara. Ili ste pogodili „tačno u metu”, ili će vas neko zbog toga „uciljati”. Jedan od mojih aforizama kaže: „Pao mi je dobar aforizam na pamet, umalo da mi zbog njega padne i glava”! Da li je pisanje način na koji se borite sa onim što vam smeta ili vas nervira?
– Da. Sve što u društvu odudara i što ne valja, valjano pisani aforizam to može i mora da popravlja. Što je više u životu problema, to je bolje za satiričare i aforističare jer je više zahvalnih tema za pisanje. Inače, lokalni alkoholičari odbijaju da piju zrenjaninsku vodu jer kažu da je otmenije umreti od alkohola nego od naše čuvene vode obogaćene arsenom. Da bismo dobili zdravu i prečišćenu vodu za piće, treba neku gospodu dobro prečistiti i iskoristiti neku zgodu, da i oni poput naše vode nekud…odu…
