Ovih dana svedočimo izgradnji novog hrama u Jankovom Mostu. Donatori uredno obaveštavaju javnost koje su radnje preduzeli kako bi se ispoštovala zakonska procedura. Dakle, ljudima koji stvaraju Božju kuću nije teško da uvaže ovozemaljske zapovesti. Postupanje za svaku pohvalu!
Revnost u sprovođenju prava je vidljiva i na primeru Narodnog pozorišta. Svakomalo se zatvara deo po deo ove ustanove kulture zbog obrušavanja ili nekih drugih nedostataka na objektu. Razuman građanin bi, kao u slučaju pravoslavne crkve u Jankovom Mostu, istakao divljenje za ažurnost nadležnih.
Međutim, gde nastaje problem? Prosečan Zrenjaninac uočava mnoge nelogičnosti koje stvaraju konfuziju.
Na primer, u industrijskoj zoni je neki tzv. investitor zakupio parcelu kako bi navodno pravio proizvode od gume. Od toga nije bilo ništa! Sve vreme je nedaleko od dalekovoda smeštao radnike. Potom smo čitali da je nadležna inspekcija naložila rušenje smeštajnih kapaciteta, jer su (ne)lagalni. Dani, meseci, godine prolaze… Nepokretnosti se ne uklanjaju! Štaviše, na istom lokalitetu su sazidane dodatne jedinice za noćenje?! I to sve pred očima javnosti…
Da li je zakon isti za sve ili pak pojedinci imaju ekskluzivno pravo da ga (ne)svesno (zlo)upotrebljavaju?
