U dugoj istoriji školstva u Zrenjaninu, posebno mesto pripada Gimnaziji „Koča Kolarov” (Prvoj gimnaziji), koja je po uspehu i rezultatima đaka bila prepoznatljiva. Tako su u takmičenju lista „Mladost”, organizovanom pod nazivom „Tražimo najbolju školu, najbolje odeljenje, najboljeg pojedinca” školske 1969/70. godine, gimnazijalci u svojoj kategoriji zauzeli prvo mesto. Pre ovog velikog uspeha, jednom su bili drugi, a jednom četvrti u SFR Jugoslaviji.
Nedeljnik „Mladost” je decenijama bio prestižni list Narodne omladine Jugoslavije (kasnije Saveza socijalističke omladine Jugoslavije). Dostizao je tiraž i do 150.000 primeraka. Krajem novembra 1970. godine, u tekstu pod naslovom „Škole šampioni”, obavestio je čitaoce o rezultatima takičenja.
– Iako je konkurencija u kategoriji gimnazijalaca izuzetno jaka, prvo mesto ubedljivo je pripalo učenicima Gimnazije „Koča Kolarov” iz Zrenjanina. Njih 761, raspoređenih u 24 odeljenja, imalo je u prošloj godini procenat prolaznosti 98,16 odsto. Uspeh zrenjaninskih gimnazijalaca nije nimalo slučajan. U prvih pet dosadašnjih takmičenja nalazili su se u samom vrhu i uvek im je nedostajao samo delić procenta pa da se nađu na takmičarskom tronu – pisalo je u nedeljniku.
Na svečanosti, održanoj u zrenjaninskom Narodnom pozorištu „Toša Jovanović”, uz prigodan kulturno-umetnički program, Gimnaziji je uručena novčana nagrada, dar Republičke konferencije Saveza omladine Srbije, kao i Zlatna plaketa i Diploma predsednika Saveza omladine Jugoslavije i redakcije lista „Mladost”. Izveštaj sa te svečanosti objavljen je u omladinskom listu pod naslovom „Najzad na Olimpu”.
BIVŠI UČENICI – PUTOKAZ ZA TRON
Škola „Koča Kolarov” je u svojoj kategoriji bila na ubedljivom prvom mestu sa 50.580 bodova. Drugo mesto pripalo je đacima iz Pule sa 43.959 poena. Potom slede: novosadska Gimnazija „Svetozar Marković” (43.828), Peta beogradska (43.256), dok je na petom mestu bila Druga gimnazija iz Zrenjanina sa 42.624 boda.
Ko je stajao iza tako velikog uspeha? Na to pitanje odgovorio je direktor „Koče” Milivoje Davidović Dača.
– Mi, zaista, dobijamo dobre učenike iz osnovnih škola. To ima pozitivnog odraza na opšti uspeh Gimnazije – rekao je tada Davidović za list „Zrenjanin”. Uz to, direktor je ocenio da iza dobrih rezultata stoji kolektiv škole, koji „sa puno poleta prilazi svim radnim zadacima”.
Profesorski kolektiv je tada bio veoma mlad, sa prosekom od 12 godina radnog staža. A, od ukupno 38 pedagoga njih 25 bili su bivši učenici Gimnazije.
SPORTISTI ZA PONOS
Govoreći o uspesima sportskih ekipa, Davidović je izdvojio rezultate postignute na Sportskoj olimpijadi školske omladine u Novom Sadu (SOŠOV), održanoj 1970. godine. Učenici „Koče” bili su najbrojniji, sa 120 takmičara, svrstanih u 10 ekipa. Vratili su se u Zrenjanin kao ukupni pobednici, sa osvojenih sedam zlatnih, četiri srebrne i šest bronzanih medalja.
Uspeh na SOŠOV bio je samo jedna karika u dugačkoj „zlatnoj niski” sportskih rezultata Eksperimentalne (ogledne) gimnazije „Koča Kolarov”. U to vreme osnovan je i školski rukometni klub „Gimnazijalac”, koji se takmičio u Vojvođanskoj ligi.
Neizostavno je pomenuti odbojkaše iz Kleka koji su igrali za prvoligaški tim iz svog sela (tadašnjeg prvaka Jugoslavije), a koji su nosili i dres Gimnazije. Neki od njih su: Branko Vujović, Miroslav Ćuk i Milenko Vuković, kao i odbojkašica Radmila Kijac. Ne smeju biti zaboravljene ni devojke u gimnastici, poput Vesne Jovin. Preskačući doprinos i uspehe brojnih sportista, pominjemo reprezentativce – u skoku u dalj i troskoku Zlatomira Kozlovačkog, rvača Vojislava Tabačkog, plivača Mirjana Prekajskog, kao i vrsne košarkaše Gojka Novakovića i Rodoljuba Radenkovića.
Kad je reč reč o fudbalu, zanimljivi su bili školski turniri u dvorištu. Tu su, među brojnim talentima, za Gimnaziju nastupili Milan Sorajić i Đorđe Crnogorc. Oni su oblačili i dres prvog tima zrenjaninskog drugoligaša „Proletera”. Menadžerima subotičkog drugoligaša se više dopao Crnogorac, pa je potisao ugovor za „Spartak”.
ROFESORI I LEPOTICA ZA SEĆANJE
Nastavnički kolegijum je bio stručan, pedagoški potkovan i šarolik po nacionalnom sastavu. Svestrani, marljivi i veoma dobri bili su i đaci. Više od 50 odsto ukupnog broja u školu je pristizalo vozom iz Sutjeske, Banatskog Despotovca, Lazareva, Kumana i Melenaca. Autobusom su dolazili iz Kleka, Žitišta, Ravnog Topolovca, Česterega i drugih banatskih sela.
Vreme, od pet i po decenija, nije potpuno bacilo u zaborav tadašnje uspehe Gimazije „Koča Kolarov”. Ipak, ostaje činjenica da se o takmičenju lista „Mladost” i rezultatima „Koče” nedovoljno pisalo. Nije sačuvana dokumentacija, niti je to zabeleženo u dosadašnjim monografijama škole. Zato, uz omiljenog direktora Davidovića (na čelu Gimnazije bio je punih 17 godina), valja pomenuti i profesore Luku Hajdukovića, Lajoša Englera, Dojčila Tomovića, Jovana Janičeka, Anu Grozdanović, kao i profesora latinskog Jordana Kojića, od milošte zvanog Amikus.
Pre nego što se Gimnazija popela na „Olimp”, značajno je podsetiti i da je od lista „Mladost” u Zrenjanin 1965. godine stiglo i letovanje na jadranskom ostrvu Rab, gimnazijskom odeljenju III3, razrednog starešine Luke Hajdukovića. I sledeća godina je bila, po mnogo čemu, zanimljiva. Po oceni stručnog žirija „Mladosti”, „Koči” je pripalo četvrto mesto u Jugoslaviji. Najbolje odeljenje nagrađeno je 15-to dnevnim letovanjem u Vrsaru.
U listu „Zrenjanin” osvanuo je tekst pod naslovom „Lepotica iz najboljeg razreda”. Lepotica je bila učenica Slavenka Veselinović. Ona je, po oceni žirija ilustrovanog lista „Svet”, na reviji održanoj na beogradskom Tašmajdanu, izabrana 1966. godine za najlepšu devojku u državi. Kao mis Jugoslavije, maturantkinja Gimnazije, rođena u Jaši Tomić, u februaru sledeće godine putovala je na reviju svetskih lepotica u SAD, tačnije u kalifornijski grad Long Bič. U tekstu sa potpisom novinara Mladena Domazeta, navedeno je i to da je „Slavenka, maturantkinja s odličnim uspehom iz IV3, najboljeg razreda u takmičenju „Tražimo najbolju školu”.
Ipak,ostalo je nerazjašnjeno pitanje koje je odeljenje te školske godine bilo najbolje u „Koči”, pa i u SFRJ? O tome se povela žestoke rasprava na sednici gimnazijskog kolektiva, pa je, umesto IV3, razrednog starešine profesora fizike Petara Marjanova (popularno zvanog Pera Rezon), odlučeno da iz svakog razreda škole po jedan učenik putuje na Jadran, u Vrsar.
Za brojne učenice iz Gimnazije, koje se nisu prijavile na konkurs lista „Svet” za izbor mis Jugoslavije, ostala je mogućnost da u popodnevnoj smeni prošetaju desnom stranom tadašnje ulice Maršala Tita (sada Kralja Aleksandra) i da tu, na korzou, u mimoilaženju potraže svog mistera. Nekima se to posrećilo, pa i o tome pričaju kada se sretnu na proslavama mature, kao što će se ponovo sastati maturanti odeljenja IV3 iz 1968. godine.
Milorad Savić, novinar u penziji, učenik Eksperimentalne gimnazije „Koča Kolarov” Foto: Privatna arhiva autora
GRAD SA 2.200 GIMNAZIJALACA
Gimnazija u Bečkereku počela je sa radom 6. oktobra 1846. godine. Tada je, od prvog do šestog razreda, bilo upisano 214 učenika. Nastavni jezik je bio mađarski. Uz menjanje držvnih granica i društvenih okolnosti dolazilo je, često, i do raznih promena u školstvu.
Od školske 1963/64. postojala je u Zrenjaninu i treća gimnazija – „Dr Ivan Ribar”. U tri gimnazije, tih godina, bilo je 2.200 učenika. Prva i Druga gimnazija bile su (jedine u Srbiji) eksperimentalne (ogledne) od 1962. do 1968.
