Zrenjanin je decenijama bio identifikovan sa Kombinatom „Servo Mihalj“. U bivšoj Jugoslaviji su bile prepoznate brojne ovdašnje marke: čarape „Udarnik“, tepisi „Proleter“ itd. Kako to obično biva, o blaženopočivšem valja pričati sve najbolje. Međutim, mnogi i dalje ne mogu da se otrgnu od plašta prohujalih vremena koji ih ogrće.
Kakva je situacija danas? Gde smo mi u odnosu na ostale? Refleksni odgovor prosečnog sugrađanina biće negativan. Lamentiraće nad tužnom prošlošću i pogrdno će se izraziti o svim vlastodršcima koji su obeležili poslednje tri decenije. Ipak, situacija nije toliko beznadežna, zar ne?!
Srednjobanatski region je sedište dva velika trgovinska lanca („Gomeks“ i „Persu“). Ovih dana je „Karamika Jovanović“ otvorila salon u Novom Sadu (uskoro će početi sa radom objekat u Beogradu). Proizvodi pod markom „Mrkšićevi salaši“ su poznati širom Srbije. „Mlekoprodukt“ je uspeo da kreira regionalni žig – „biser“.
Osim po ekonomskim, Banat je čuven i po kulturnim brendovima. „Zrenjaninska filharmonija“ je najbolji primer. Ovdašnji umetnici su uspeli da kreiraju proizvod koji će biti prepoznat širom regiona. Otuda redovno muziciraju širom Evropske unije. Slična je situacija i sa horskim festivalom „Slobodan Bursać“. Brojni muzičari su definisali segment u kom naš region može biti uočljiv.
Da li će u toj misiji i opstati?
