Koliki je značaj „Drekslmajera” za ovdašnju privredu?

Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Obim spoljnotrgovinske robne razmene (uvoz + izvoz) Srbije je u 2023. godini iznosio je oko 65,5 milijardi evra, od čega se čak 14% (oko 9,1 mlrd. evra) realizovalo sa Nemačkom. U pitanju je najvažniji ekonomski partner naše zemlje, sa kojim je saradnja dodatno intenzivirana u toku prethodne godine, budući da je vrednost izvoza povećana za 14%, a uvoza za 8,3% u odnosu na 2022. godinu.
Proizilazi da će za performanse naše privrede u 2024, ali i u narednim godinama od izuzetne važnosti biti i ekonomski tokovi u Nemačkoj. U tom smislu ne zvuče ohrabrujuće najnoviji podaci o bruto domaćem proizvodu (BDP) ove zapadnoevropske sile u 2023. (-0,3%). Podsećanja radi, to je prvi put da se beleži pad BDP-a nakon izbijanja pandemije korona virusa (2020). Nemačka ekonomija se nije vratila na put trajnog oporavka, te je tamošnji BDP u 2023. bio samo za 0,7% veći nego u 2019. (pre kovid krize).
Ovome je ponajviše doprineo pad obima aktivnosti u sektoru auto-industrije, koja je vrlo važan segment u tamošnjoj privrednoj strukturi. U Nemačkoj se beleži smanjenje proizvodnje i prodaje novih automobila, što je u suprotnosti sa trendovima na globalnom (svetskom) planu – u 2023. je zabeležen rast od oko 12,3%, dok je za 2024. predviđeno povećanje od 3,1%.
Ova informacija svakako nije bez značaja za Srbiju. Veliki broj preduzeća koja snabdevaju nemačke gigante auto-industrije posluje na području naše zemlje. Kada se nova vozila manje proizvode i prodaju, opada tražnja i za auto-komponentama (kablovi, elektronika, plastični delovi, klima uređaji itd.). Tada i preduzeća koja snabdevaju proizvođače automobila tim komponentama smanjuju obim proizvodnje, a samim tim i tražnju za radnom snagom. Stoga, zaposleni koji rade u ovim i povezanim delatnostima mogu očekivati da će se suočiti (ukoliko već nisu) sa gubitkom posla (privremenim ili trajnim).
Zrenjanince bi ova tema mogla posebno da zainteresuje, jer se od 2007. godine u gradu nalazi sedište poznatog nemačkog preduzeća „Drekslmajer”, koje se bavi proizvodnjom električne i elektronske opreme za motorna vozila.
Među glavnim kupcima ove kompanije su i svetski poznati proizvođači, poput BMW -a, FIAT-a i dr. Reč je o jednom od najvećih poslodavaca u regionu, mada je značaj ove kompanije za lokalnu privredu prepolovljen (u bukvalnom smislu reči) u odnosu na predpandemijski period.
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) u 2018. godini prosečan broj zaposlenih u ovom preduzeću je bio 6.251, što je bilo čak oko 17,8% od ukupnog broja radnika u Zrenjaninu.
Međutim, situacija je u 2022. godini bila sasvim drugačija – zaposlenih u ovom preduzeću je bilo 3.287, odnosno tek 8,62% od ukupnog broja radnika u Gradu. Smanjen značaj ove firme za ovdašnju privredu najbolje se očituje u odnosu ostvarenih prihoda preduzeća u poređenju sa budžetom lokalne samouprave.
U 2019. godini poslovni prihodi „Drekslmajera” bili su za oko 1,5 puta viši od prihoda i primanja budžeta lokalne samouprave, da bi u 2022. godini taj odnos bio gotovo izjednačen (1:1).