Indeks transparentnosti lokalne samouprave (LTI – local transparency index) 2022 predstavlja istraživanje, ocenjivanje i rangiranje 145 jedinica lokalne samouprave i 25 gradskih opština u Srbiji, koje sprovodi nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS). Ovo je šesta godina (četvrta u nizu) da se radi ovo istraživanje. Opštine i gradovi su rangirani na osnovu kriterijuma transparentnosti, određenih putem 95 indikatorskih pitanja. Konačne ocene, odnosno indeksi mogu biti u rasponu od 0 do 100. U praksi su ove godine opštine i gradovi imale ocene između devet i 87. Prosečna ocena lokalnih samouprava u 2022. godini je 49, jedan poen bolje nego u istraživanju 2021. To je i dalje slab rezultat, ali za tri poena bolji nego što je bio indeks transparentnosti 2020 (46) i mnogo bolji nego prosečnih 40 u 2019. i 2015. godini, navodi se na sajtu ove organizacije.
OHRABRUJUĆE OCENE
Prema njihovom ispitivanju, skoro polovina (49 odsto) svih opština je poboljšala svoje rezultate. S druge strane, 46 odsto njih je zabeležilo pad u odnosu na prethodnu godinu. Što se tiče kategorija, povećanje je zabeleženo u pet oblasti, od kojih je samo jedan rast značajniji – „Javne rasprave i javni konkursi”, sa 44,3 na 54,7 odsto. Četiri oblasti su zabeležile pad, od kojih dve značajno – „Informatori” sa 51,9 na 41,7 odsto i „Javne nabavke” sa 95,5 na 72,6 odsto. Ovo poslednje se očekivalo nakon stupanja na snagu novog Zakona o javnim nabavkama. Naime, naručioci više nisu u obavezi da informacije objavljuju na svom sajtu, već samo na Portalu javnih nabavki.
– Kategorija „Skupština i veće” i dalje je najmanje transparentna. Treba, međutim, pomenuti da je 25 opština i gradova, koji su imali podršku USAID Projekta za odgovornu vlast, u aktivnostima ostvarilo znatno bolji rezultat u ovoj oblasti nego ostale lokalne samouprave. Pojedinačno posmatrano, ukupno je 21 lokalna samouprava zabeležila porast od 10 ili više poena u odnosu na prethodno rangiranje. Dvadeset jedna od 145 opština ima indeks transparentnosti veći od 604, njih 11 je dobilo ocene iznad 70, a četiri iznad 80. Ovog puta nijedna opština nije dosegla rezultat 905. Sa stanovišta održivog rasta transparentnosti (i ocena), takođe je važno naglasiti da je 38 lokalnih samouprava imalo konstantan rast (ili barem stagnaciju) LTI u poslednja tri istraživačka ciklusa (LTI 2020, 2021 i 2022) – navodi se u izveštaju.
– S obzirom na to da su promene u zakonodavstvu o javnim nabavkama i pandemija uticale na rezultat u nekim kategorijama, rezultati se mogu označiti kao ohrabrujući ili barem nerazočaravajući.
POTREBAN JE KONTINUIRAN RAD
Kako saznajemo, Novi Pazar ima najbolju ocenu, a Sombor je ponovo drugi. Grad Zrenjanin se nalazi na 39. mestu od 145 ocenjenih gradova i opština. Indeks transparentnosti u 2022. je 53, za četiri ocene manje nego prošle godine. Pre dve godine bio je 63, dok je 2019. iznosio 44. Podsećamo da je najbolji rang imao 2020. godine kada se našao na 10. poziciji, a najlošiji 2019. (45/145). Na 30. mestu osvanuo je 2015. godine, dok istraživanje nije rađeno 2017. godine. Naš grad spada među najbolje aktere u kategoriji „Skupština i veće”. Od maksimalnih 16, ima 12 poena.
Među opštinama Srednjobanatskog okruga najbolje je ocenjen Novi Bečej, čiji je indeks transparentnosti 51. To je za šest poena više nego 2021, kada je LTI bio 45. Nova Crnja beleži značajan skok u odnosu na 2021. Njen indeks je sada 43, a prošle godine je bio 30. I Žitište beleži bolje rezultate, čiji je LTI 43, dok je 2021. bio 40. Kod Sečnja je primetan pad – LTI iznosi 25, a u 2021. je imao 33.
Glavni zaključak istraživanja je ostao nepromenjen u odnosu na dva prethodna ciklusa – 2021. i 2020. – potrebni su značajni i kontinuirani napori da se poboljša i održi transparentnost čak i među najboljim lokalnim samoupravama. Za postizanje i održavanje vidljivosti neophodno je usvojiti jasne procedure koje će precizno propisati odgovornost. Organizacija smatra da su bolji rezultati vidljivi u oblastima u kojima je transparentnost propisana zakonima. Njihov stav je da je pandemija bila opravdanje za ukidanje nekih praksi, ali nisu zabeleženi pokušaji da se kreiraju novi onlajn alati (ili iskoriste postojeći) za komunikaciju lokalne uprave sa građanima i preduzećima.
