Ni ove godine nema ništa novo u odnosu na dvadesetak godina unazad kada je u pitanju žetva pšenice. Evo, imamo prinos za 20 odsto niži u odnosu na lanjski, a cena je u ovom trenutku potpuno nepoznata. Jednostavno, nije omogućena slobodna trgovina ove žitarice na tržištu. U svemu najviše učestvuje država i trgovci koji na kraju „skidaju kajmak” – kaže Dragan Kleut, predsednik Saveta poljoprivrednih proizvođača Banata. On ima oko 15 hektara oranica pod hlebnim zrnom i očekuje prosečan prinos od oko pet tona po hektaru.
– Nema tu više nikakve računice, bar ne sa cenom od 36 do 38 dinara za kilogram hlebnog zrna. Na primer, na pariskoj ili budimpeštanskoj berzi pšenica je u ovom trenutku oko 400 evra po toni, što bi u prevodu značilo 52 ili 53 dinara za kilogram. Toliko se ova žitarica plaća u susednoj Mađarskoj ili Rumuniji. Nama su vezane ruke. Skladištari na kraju prikupe rod, a proizvođač zbog toga što su mu to neke prve pare od poljoprivrede, primoran je da po niskoj ceni proda pšenicu. U njenu proizvodnju je uloženo mnogo više jer su skupi đubrivo i zaštita i sve ostalo što je potrebno – dodaje Kleut.
Kada je reč o ovogodišnjoj ceni pšenice, ona je još uvek nepoznata. Istina, pojedini mediji su objavljivali ovih dana da ona iznosi 36,5 dinara, što nije tačno.
– Nudi se neka akontna cena od 30 dinara za kilogram i to je ono što je u ovom trenutku poznato. Kod nas je žetva u punom jeku, a prinos je oko 6,5 tona po hektaru. Naravno, očekujemo cenu višu od 40 dinara za kilogram – rekao je Milan Žebeljan, direkor ZZ „Modoš” iz Jaše Tomića.
U Poljoprivrednom preduzeću „Branko Gleđa” u Banatskom Višnjićevu žetvu su završili sa prosečnim prinosom od 5,5 tona po hektaru. Treba podsetiti da se u ovom ataru nalazi najkvalitetniji černozem, ali…
– U martu, aprilu i maju palo je ukupno 70 litara kiše po kvadratnom metru i to je uzrok osrednjih prinosa. Zapravo, poslednje tri godine su bile izuzetno sušne i desetkovale su proizvodnju svih kultura – kaže Vojin Trkulja, diplomirani agronom i direktor preduzeća iz Banatskog Višnjićeva.
Ove godine bilo je vremenskih nepogoda u okolini grada Zrenjanina, Žitišta, Novog Bečeja i Sečnja. To je, takođe, uticalo na prinos. Ima, međutim, i pozitivnih primera. U ZZ „Mrkšićevi salaši” iz Srpskog Itebeja pod pšenicom je oko hiljadu hektara.
– Dnevno skidamo oko sto hektara pšenice. Prosečan prinos je nešto slabiji u odnosu na prethodne godine i za sada iznosi oko osam tona po hektaru. Proteini i hektolitar su zadovoljavajući, kao i kvalitet zrna kome gotovo nije potrebno dodatno sušenje. Primenjujemo sve agrotehničke mere, imamo savremenu mehanizaciju, sopstveno skladište i sa tako zaokruženom proizvodnjom dolazimo do ovakvih rezultata – kaže Milan Đokić, diplomirani agronom i rukovodilac ratarske proizvodnje u „Salašima”.
Treba reći da je u Srbiji pod pšenicom ove godine oko 600 hiljada hektara i da se očekuje ukupan rod od tri miliona tona. Srednji Banat u toj „hlebnoj vekni” učestvuje sa deset odsto. Ove godine na ovom području može se računati na tržni višak od 300 hiljada tona pšenice. Ukoliko vremenske prilike dozvole žetva će biti završena u toku naredne nedelje.
