Kada se krajem maja vraćala kući za Banatski Despotovac Joki Avramović pozlilo je na autobuskom stajalištu u Miletićevoj ulici. Budući da na njemu ne postoji nijedna nadsteršnica da se skloni od sunca ili klupa na koju bi mogla da sedne, jedino joj je preostalo da se spusti na vruć trotoar, priča za naš list.
– Prevoz na ovom mestu uvek čeka veliki broj ljudi – starih, bolesnih, sa štakama. Nigde nema nikakvog mobilijara! Kiša, sneg, sunce, mi nemamo gde da se sakrijemo ili da sednemo. Godinama idem na kontrole u bolnicu, naporno mi je da posle terapija stojim i čekam – objašnjava Avramović.
PRILAGODITI SE POTREBAMA GRAĐANA
Naša sagovornica podseća da je u pitanju najveće stajalište u gradu i da sa njega kreću svi autobusi ka Banatskom Despotovcu, Botošu, Lazarevu, Opštini Žitište i Vršcu. Primećuje da mnogi putnici koji idu iz sela ne znaju kad imaju autobus da se vrate, redovi vožnje nisu istaknuti i stalno se menjaju, pa im jedino preostaje da čekaju da se prevoz pojavi.
– Imam sestru u gradu pa mogu da odem do nje dok čekam autobus, posle platim taksi do stanice, ali šta ću kad dođem i nema autobusa? Ni to ne mogu svi sebi da priušte, kada idemo iz grada nemamo gde – kaže penzionerka.
Dodaje da stajalište na ovoj lokaciji nikada nije ni bilo opremljeno, ali ističe da nije bilo ni potrebe, jer su autobusi bili mnogo češći i brzo su se smenjivali. Ipak, opadanjem broja stanovnika, razređene su i linije.
– Ranije je bilo jako puno putnika i nije bilo zadržavanja, dok stignete do stanice došao je i autobus. O svemu se vodilo računa, pa nije bilo ni pritužbi, ni prigovora. Sada je sve zapušteno, niti ko raščišćava sneg niti održava stajalište – primećuje Avramović.
Ocenjuje da su stajališta trenutno u katastrofalnom stanju. Kada pada kiša ne pomaže ni kišobran, jer nema zaklona. Na ovom mestu ne postoji ni kanta, pa đubre stavlja u torbu i nosi kući, objašnjava naša sagovornica.
IZ GRADSKE UPRAVE ĆUTE
Podsetimo, održavanje autobuskih stajališta i pripadajuće opreme na njima, uz korišćenje postojećih reklamnih panoa, do 2015. godine bilo je povereno firmi „Impel”. Po isteku ugovora, Dragan Vidaković, suvlasnik „Impela” je za naš list objasnio da je pre sedam godina održavanje stajališta koštalo od 1,2 do 1,5 miliona dinara godišnje. U gradu ih je ukupno 94, dok je „Impel” njih 86 opremio novim mobilijarom.
Stajališta, koja su i inače na meti vandala, od tada su vidno zapuštena. Do zaključenja ovog broja iz Gradske uprave, tri nedelje nakon slanja zahteva, nismo dobili odgovore na pitanja: koliko ima autobuskih stajališta u gradu, zašto već sedam godina nije raspisan poziv za javno-privatno partnerstvo koje bi omogućilo njihovo održavanje, kada se planira ponovno objavljivanje poziva i ko ih trenutno održava.
J. Šormaz
PUTNICI U OPASNOSTI
Linija javnog gradskog prevoza koja putnike vodi do Novog groblja, zbog neobeleženog stajališta, sugrađane ostavlja na sred magistralnog puta Zrenjanin – Beograd. Pretrčavanje saobraćajnice dovodi pešake i druge učesnike u saobraćaju u opasnost, jer na tom mestu ne postoji signalizacija koja omogućava prelazak sa jedne na drugu stranu puta, ukazuju iz Građanskog preokreta.
– Pomenuta praksa dovodi u opasnost ljudske živote i ruga se zakonima i pravilima ponašanja u saobraćaju – poručuju iz ove organizacije.
Dodaju da bi jedno od potencijalnih rešenja bilo da se privatnom prevozniku naloži da na spornom mestu skrene sa magistralnog puta i na platou ispred Novog groblja omogući putnicima bezbedan pristup toj lokaciji.
