Korona kobna za turizam
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Turizam je jedna od privrednih delatnosti koja će pretrpeti najveću štetu usled krize izazvane pandemijom korona virusa. Svetska turistička organizacija procenjuje da će ove godine doći do smanjenja ukupnih međunarodnih dolazaka i do 30% u odnosu na 2019. godinu.
Iako Srbija nije turistička „sila”, treba imati u vidu da je tokom poslednjih 10, 15 godina naša zemlja beležila veoma dobre rezultate u ovoj delatnosti, posebno na području izvoza turističkih usluga. Udeo turizma u našem BDP-u je povećan sa oko 1,6% u 2007. godini na blizu 2,4% u 2018. godini, što svedoči o rastu njegovog značaja za privredu Srbije. U periodu 2007-2018. godina ukupan broj turističkih dolazaka (poseta) u našoj zemlji je porastao za blizu 49%, od čega je povećanje broja domaćih turista iznosilo oko 7%, a inostranih čak 146% (sa 696 hiljada na 1,7 miliona posetilaca iz inostranstva). Ovakvi trendovi doprineli su da udeo stranih turista u ukupnom broju turističkih dolazaka/poseta u našoj državi poraste sa 30% u 2007. na 50% u 2018. godini. Tokom poslednjih 10 godina (2009-2019), ostvareni novčani priliv od izvoza turističkih usluga (tj. od stranih turista) povećan je za čak 2,3 puta (sa 617 miliona evra na 1,44 milijarde evra). Od toga, u 2019. godini najveći priliv od izvoza u turizmu potiče od gostiju iz BiH (16,4%), Velike Britanije (6,7%), Crne Gore (6,7%), Nemačke (6,2%), Hrvatske (6,2%), Švajcarske (5,4%), Slovenije (5,3%) itd. Podaci iz prvog kvartala 2020. godine (pre pojave korone) ukazuju na to da bi za nas 2020. godina bila još uspešnija od 2019. godine da nije došlo do izbijanja krize izazvane pandemijom.
Iako je teško proceniti gubitke koji će nastati, odgovarajući zaključci o tome se mogu doneti na bazi podataka Narodne banke Srbije o novčanim prihodima od izvoza u turizmu iz prethodne godine. U periodu mart-maj 2019. godine ostvaren je ukupan izvozni prihod od 287 miliona evra, tako da se sa priličnom pouzdanošću može tvrditi da je dosadašnji gubitak od inostranih turista na nivou od oko 300 miliona evra. Međutim, treba imati u vidu i to da je izvozni prihod u turizmu u prvoj polovini godine (januar-jun) iznosio u proseku oko 94 miliona evra mesečno, a u drugoj polovini (jul-decembar) čak 146 miliona evra mesečno. Imajući u vidu da će rizik od putovanja i dalje biti prisutan, te da će verovatno biti na snazi i određena ograničenja u domenu međunarodnih putovanja, realno je očekivati da će izvoz turističkih usluga pretrpeti i veći udar. U kojoj meri će domaći turisti moći da nadomeste ove gubitke, ostaje da se vidi.
Iako nije turistički centar, činjenica je da se i grad Zrenjanin tokom prethodnog perioda beležio pozitivne rezultate u oblasti turizma. Naime, u periodu 2007-2018. godina broj noćenja je veći za 5,5 puta (sa 6.000 na više od 33.000), od čega je broj noćenja stranih turista povećan za čak 10 puta, sa oko 2.000 u 2007. na preko 20.000 u 2018. godini. Očito da su se zbog toga i smeštajni kapaciteti u gradu, ponajviše u vidu privatnih apartmana, značajnije povećali – sa 146 ležajeva u 2007. na 566 u 2018. godini. Osim direktnih gubitaka koje uzrokuje, manji broj turista/posetilaca ujedno znači i manje prometa u čitavom nizu pratećih delatnosti (restoranima, kafićima, prodavnicama suvenira, razne usluge i sl.), kao i manje priliva u lokalni budžet.
