Usvajanjem rešenja o zaključenju stečajnog postupka priča o nekadašnjem lideru u izradi proizvoda za kućnu hemiju dobila je epilog. Stečajna upravnica Ružica Mikloš podnela je Privrednom sudu poslednji dokument, finalni izveštaj sa računom.
Ona je kao konačnu nagrada za svoj rad dobila oko 6,6, dok joj je ranije isplaćeno blizu 3,3 miliona dinara. Ružici Mikloš pripadaju i sredstva za naknadu troškova u iznosu od 267.610 dinara. Sam postupak košta nešto više od 3,4 miliona dinara, za šta su sredstva obezbeđena.
Treba reći i da su svi stečajni poverioci, njih 39 (među kojima su firme, osiguravajuća kuća, javna preduzeća i fizička lica) namireni, što je neuobičajeno. Njima će od preostalog viška stečajne mase biti isplaćeno nešto više od 10 miliona dinara.
POSTUPAK TRAJAO ŠEST GODINA
Najviše će dobiti DOO „Marko” Čelarevo (6.531.300,38), „Marko” Biser (u stečaju – 1.825.448,89) i Poreska uprava Novi Bečej (1.089.743,87). U JVP „Vode Vojvodine” sliće se 16.371,74, dok će DDOR iz Novog Sada moći da računa na sumu od 262.971,06 dinara.
U rešenju se navodi da će stečajni postupak biti nastavljen samo nad stečajnom masom, jer i dalje postoji nekoliko parnica pred različitim sudovima, te je za njihovo vođenje potrebno ostaviti novca na računu. Agenciji za privredne registre (APR) naloženo je da „Biser” iz Kumana izbriše iz registra čime i zvanično ova firma, od koje je nekada živelo celo selo, prestaje da postoji.
Podsetimo, ovo preduzeće je od otvaranja stečajnog postupka pokrenutog na zahtev novosadskog advokata Božidara Beronje, krajem marta 2017. pa sve do nacrta rešenja za glavnu deobu donetog 23. februara prošle godine, ostvarilo ukupni priliv (stečajna masa) u vrednosti od 47.943.578,15 dinara. Najviše para slilo se prodajom nekretnina, postrojenja i opreme (46.975.861.00), zatim od potraživanja (633.186,55). Nešto manje sredstava stiglo je od naplate potraživanja (142.910,60) i prodaje zaliha (179.620,00). Najmanje, 12.000 dinara „leglo” je od predujma za pokretanje stečaja.
KRAH NASTAO ZBOG NEMOGUĆNOSTI NAPLATE
Kada je reč o imovini kumanačkog „Bisera”, na osnovu rešenja za glavnu deobu, ona je prodavana u kontinuitetu, metodom neposredne pogodbe, različitim kupcima, po ceni koja nije bila manja od polovine procenjene vrednosti. Samo od ovog dela prihodovalo se tri miliona dinara. Nepokretna imovina (građevinsko zemljište) u Kumanu površine 16.322 metara kvadratna i pogoni prešli su u ruke „Knežev grupe” (Knežev group) iz Bečeja koja je za ovu namenu dala skoro 44 miliona dinara.
Podsećamo da je „Biser” osnovan 13. avgusta 2001. godine. Osnovna delatnost firme bila je proizvodnja deterdženata, sapuna i sredstava za čišćenje i poliranje. Uspešno je radilo, kako se navodi u rešenju, do 2011. godine kada su nastali problemi u poslovanju, pre svega zbog nemogućnosti naplate svojih potraživanja od većih kupaca. To je kompaniju dovelo do situacije da nije mogla da izmiruje dospele obaveze prema zaposlenima, dobavljačima i javnim preduzećima. Privredni sud u Zrenjaninu 15. maja 2011. otvorio je stečajni postupak. Prema podacima iz dokumenata, on je obustavljen 10. septembra 2013. pravosnažnim rešenjem. Pokušana je iste godine i planska reorganizacija kako bi se firma spasla. Zbog blokade računa i nemogućnosti plaćanja (nesolventnosti) kumanački „Biser” je poslovao sa gubicima, nije imao kome da prodaje robu i zapao je u stečaj.
