KRAJEM PROŠLOG I POČETKOM OVOG VEKA ZRENJANIN OSTAO BEZ 80 HEKTARA ŠUMA

Zelenilo za opstanak Grada…

Do devedesetih godina prošlog veka, u Zrenjaninu je bilo približno sto hektara gradskih i prigradskih šuma. O nestanku velikih zasada bagrema u knjizi „Zelenilo Zrenjanina“ (2004 god.) pisao je i dipl. inž. hortikulture Vojin Mraković.
Shodno podacima koje je tada on obelodanio, bespravno i bez odgovarajućih sankcija, u prethodnih 25 godina u Zrenjaninu je uklonjeno oko 80 hektara veštački podignutih šumskih zasada, odnosno posečeno je oko 32.000 stabala. Po njemu, tako su nestale bagremova šuma u naselju „Berbersko“ (šest hektara), na kraju Radničke ulice (3,5 hektara), mešovita šuma „Bikes“ (14,5 h), topole u Topličinoj ulici (tri hektara), bagremove šumu u Titelskom redu (8,1 h), uz put prema Beogradu (osam hektara), kao i šume van grada, takozvana Lovačka, Pčelarska i druge.

ŠIRENJE GRADA NA ŠTETU ZELENILA
Izgradnja i širenje grada kod nas je išlo na štetu zelenih površina, uz istovremeno pogoršavanje uslova života. Gradskim šumama, naravno, ne idu u prilog smanjenje gradskog budžeta, konfuzija u pogledu nadležnosti, davanje prioriteta drugim sektorima, kadrovi bez praktičnog iskustva i želje za stručnim dokazivanjem. Samo tako može se protumačiti skoro nikakav odjek tvrdnje Branislava Kneževića, zamenika pokrajinskog sekretara za poljoprivredu u šumarstvo, da u vojvođanskom budžetu ima dovoljno sredstava za pošumljavanje tokom cele godine, a da se novac za pomenutu svrhu, zato što nije utrošen, prenosi u narednu godinu.
Za podizanje gradskih šuma koje su noseći resurs zelene infrastrukture grada potrebno je slobodno zemljište.

DVE OPCIJE
Prema nekim sagledavanjima kao prostor za njihovo podizanje mogla bi da posluži površina koja bi se dobila zatrpavanjem jezera Begejske petlje koja, kao što se lako može uočiti, ne umemo da održavamo, niti za to imamo dovoljno sredstava. Druga moguća lokacija parka-šume je potez u Šumici zaključno sa prostorom rekreacionog centra „Motel“.
Mora se, naravno, razmišljati i o podizanju vetro-zaštitnih površina na zemljištu namenjenom poljoprivrednoj proizvodnji, kao i zelenih barijera kojima bi najbliže delove grada zaštitili od uticaja industrijskih zona.
Za ljude koji vode Grad i sve njegove stanovnike, nadolazeće klimatske promene trebalo bi da budu razlog da se zajedno posvete podizanju gradskih šuma i parkova. Zbog toga ne treba da idemo u Beč koji po stanovniku ima 120 kvadratnih metara zelenila. Dovoljno je, na primer, da se ugledamo na nama mnogo bliže Pančevo.

* MARKO MILIŠIĆ,
DIPL. INŽ. ŠUMARSTVA
* Autor je Zrenjaninac, živi na Zelenom polju, pre oko tri decenije bio je tehnički direktor u JKP „Čistoća i zelenilo”, a potom osnovao firmu „Naš vrt”. Sada je penzioner.