Kriza nije ukočila štednju

Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Od 31. oktobra do 6. novembra obeležava se Svetska nedelja štednje. Ona je izuzetno važna, kako za pojedince (domaćinstva), tako i za privredu kao celinu. Lišavanjem od dela tekuće, pravi se odgovarajuća „zaliha” za buduću potrošnju, što je materijalni osnov sigurnosti i napretka u narednom periodu. Na makroekonomskom planu (na nivou privrede) štednja predstavlja osnovni izvor ulaganja. Država može da podstakne privredni rast i povećanje životnog standarda svojih građana tako što će stimulisati štednju i investicije. Najkvalitetniji rast je onaj koji se finansira na osnovu akumulacije domaćeg kapitala. Međutim, da bi društvo više štedelo i ulagalo u produktivne svrhe (proizvodni kapital) ono mora da troši manje, odnosno da ušpara više svog tekućeg dohotka.
U finansijskom sistemu Srbije dominantnu poziciju imaju poslovne banke. One omogućavaju kretanje sredstava od štediša (onih koji troše manje nego što zarađuju) ka onima koji pozajmljuju novac (troše više nego što prihoduju). Ljudi štede iz različitih razloga – da bi kupili kuću/stan, za školovanje dece ili kako bi imali više novca kada se penzionišu. Oni svoje pare nude bankama (u vidu depozita) sa namerom da ih nakon isteka perioda oročenja dobiju natrag, uvećanog za kamatu.
U Srbiji je tokom poslednjih godina prisutan trend rasta štednje. Ukupni (dinarski i devizni) i oročeni depoziti su povećani sa 11,8 milijardi evra početkom 2015. godine na 21,7 mlrd. evra septembra 2022. godine. Sledi da je ukupna štednja u periodu 2015-2022. godina povećana ukupno za 83,4%, odnosno prosečno godišnje po stopi od 8,7%. Rast je nastavljen i u uslovima neizvesnosti i geopolitičkih turbulencija. Od početka pandemije korona virusa (proleće 2020.) do septembra 2022. godine ukupni depoziti su porasli za čak 5,3 milijarde evra, odnosno za 32,6%.
U strukturi štednje lidersku poziciju zauzima sektor stanovništva, sa vrednošću uloga od 13,5 milijardi evra i udelom od 62,2% u ukupnim depozitima. Od toga najveći deo (94,5%) se odnosi na deviznu i devizno indeksiranu štednju, dok 5,5% čine dinarski depoziti. Atraktivnije (veće) kamatne stope na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, povoljniji poreski tretman i stabilnost dinara u odnosu na evro doprineli su tome da tokom poslednje decenije dođe do povećanja udela dinarskih depozita stanovništva. Primera radi, krajem 2012. godine udeo dinarske štednje u ukupnoj je bilo svega 1,85%. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), građani najviše štede na kratak rok (period dospeća uloga do 12 meseci) – čak 79% dinarskih i 90% deviznih depozita imaju kratkoročni karakter.
Na porast kamata, između ostalog, utiče i povećanje kamatnih stopa (zaoštravanje monetarne politike) kao mera u borbi sa visokom inflacijom. Krajem septembra ove godine prosečna kamatna stopa na štednju u dinarima iznosila je 3,45%, dok je na onu u evrima (strana valuta u kojoj se najviše ulaže) bila 1,71%. Pre samo godinu dana kamate su bile 1,65% (za dinare) i 0,81% (za evro).
Imajući u vidu promenu odnosa, pre svega jačanje dolara u odnosu na evro, sve češće se nameće pitanje u kojoj valuti je najisplativije štedeti. Savet građanima je da se oko ovoga previše ne opterećuju, jer su u pitanju, za sada, kratkoročne promene. Sa druge strane, troškovi konverzije su visoki, a pojedinačni ulozi u proseku nisu toliko veliki da bi se prebacivanje iz jedne u neke druge valute isplatilo.