Uređuje se Trg dr Zorana Đinđića, koji se tako zove od maja 2010. godine. Prethodno je bio Trg republike, pa još ranije Vilsonov trg… O samoj rekonstrukciji, pisali smo u prošlom broju naših novina.
Trg je, kako kažu hroničari, nepravilnog, levkastog oblika, na mestu račvanja glavne ulice ka Velikom pešačkom mostu i ka Ulici dr Zorana Kamenkovića. Bitnije se počeo izgrađivati posle odlaska Turaka. U poslednjih nekoliko decenija iz osnova je promenio nekadašnji izgled, izgradnjom novog pešačkog mosta i poslovnih objekata u njegovom okruženju. Između dva svetska rata, kada se zvao Vilsonov trg, ovde se nalazilo više malih lokala i nekoliko javnih ustanova, između kojih i zgrada Petrovgradske štedionice.
Smestile su se na Trgu kasnije „stakleni brod” Vojvođanske banke, poslovna zgrada GIK-a „Banat”, bio je tu i SDK… O poslovnom prostoru do kojeg se stiže stepenicama, bolje i ne govoriti – problema je bilo od prvog dana, a sada je taj prostor pravo ruglo…
Pre Trga, u glavnoj ulici broj 40, nalazi se zgrada iz druge polovine 19. veka, u stilu klasicizma i pod prethodnom je zaštitom. U periodu 19. veka, vlasnici kuće su bili Kuzman i Emilija Munčić, u to vreme poznata trgovačka bečkerečka porodica i veliki dobrotvori, saznajemo na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin. Zgrada je već dugo trošna, bilo je reči i o njenoj obnovi, sa ulične fasade je uklanjena dekorativna plastika „u vidu špaletni i prozorskih arhitravnih frontona na konzolama”. Tu su se nekada nalazile prodavnice, kafići, koliko se sećam – bilo je nekada tu i stanara, a imala je i svoje dvorište. Balkon od livenog gvožđa „bogate floralne stilizacije”, uvek je plenio moju pažnju i uvek sam plašila da će zgrada biti srušena.
Ali, porazbijani su izlozi, u njih se trpa smeće, i sve u svemu – jad i beda. Noću je rasveta i onako slaba, ali danju – eto naše slike i prilike kako, svi zajedno, uništavamo ono malo starog jezgra. I sa bočne strane, desno, gde su stepenice, objekat je pravo ruglo.
Trg se uređuje, i zaista je bilo krajnje vreme da se to učini. Koliko će trajati, to je već drugo pitanje. Jedino što nikada ne treba zaboraviti jeste da sve što se radi, radi se za grad i njegovu mladost.
