Piše: Milena Bečejac
Imate neki lep događaj u svom životu i svojoj porodici? Rođendan, venčali ste se, dobili naslednika, postali deda i baba… Lajk za sreću. Tako, bar, vidim na internetu. Nova vremena, nova sreća.
A proleće je, izgleda, stiglo u naš grad. Lajk za sunce. Ali, sunce kad zasija zabljesnu nas i oronule pešačke staze, pune kratera, vide se i muzge na glavnom trgu, ma, vidi se sve. Najgore je što se đubre po gradu baca na sve strane. Ako mi neko kaže da nema dovoljno kanti za smeće, tačno je. Bilo ih je, valjda, pa su polomljene. Ima kontejnera, ne shvatam da je nekome teško da pređe par koraka i baci smeće gde im je mesto.
List „Zrenjanin” je toliko puta ukazivao na divlje deponije, na uništene klupe u parkovima, u naseljima… Pa, nikom ništa. Ove nedelje za oko mi je zapala serija fotografija kolege Aleksandra Blanuše. Zabeležio je fotografijom uništene mobilijare po gradu, i kako su oni izgledali do nedavno, uz apel – sačuvajmo naš grad. Lajk za Aleksandra i sve one koji žele da sačuvamo grad, da ga ne uništavamo kako to već znamo i umemo.
Jer, nije nam grad kriv, pa da ga ružimo. On je naš i, kako to kažu pratioci na Fejsbuk stranici našeg lista, uvek je lep. I kada je kiša, i kada ga prekrije sneg, i kada ozeleni ono malo drvoreda što imamo. Foto galerije našeg fotoreportera Jovana Njegovića ili Ivana Pančića, uvek privuku pažnju. Javljaju nam se i oni koji ne žive više u gradu, kojima je internet veza sa njim, sa nama…
Stvarno je privilegija imati tako lep grad i živeti u njemu. Ali ga treba i čuvati, što se odnosi i na one koji su na vlasti, i na nas građane. Stare razglednice probude u nekome sećanja, stvarno se na njima vidi toliko zelenila, toliko lepote… Sada, urušavaju se zgrade u glavnoj ulici, u centru, recimo u ulici Svetozara Markovića, i one na periferiji grada. I, kako ih sačuvati? Ono što mi ne možemo, ne možemo. A ono što možemo – da ne ispisujemo grafite, da ne lomimo klupe, da ne bacamo smeće gde nam se svidi. Za to nije potrebno mnogo. Samo malo dobre volje i mnogo ljubavi za grad.
