*Sunčica koristi drvene kalupe iz kojih, posle procesa koji traje dosta dugo (zbog sazrevanja) dobija četvrtaste sapune, ali nijedan nije isti. Uvek je tu i malo boje koja se razliva praveći čudne šare
Iz rodnog Radojeva Sunčica Krstin došla je u Gimnaziju u Zrenjanin, potom je živela u Zagrebu, Subotici… Ponosna je majka trojice sinova, a najveća radost su joj unuci Elena i Filip. Od maja prošle godine, zahvaljujući sredstvima namenjenim za samozapošljavanje, otvorila je firmu „Eko sapun”. U radionici u Miletićevoj ulici, pravi sapune od prirodnih sastojaka, bez sintetičkih konzervansa, aditiva i boja, oni su razgradivi, te štite i prirodni biodiverzitet tekućih voda.
Zdrav proizvod čine, pre svega, ulja koja se koriste pri izradi – maslinovo, bademovo, kokosovo, palmino – uz dodatak hladno ceđenih ulja, lekovitog bilja, i dodataka poput meda, mleka, klica žitarica, koji neguju kožu. Ponudu čini pet mirisnih nota koje se koriste pri izradi: sa aktivnim uljem i nanom, sa lavandom, ruzmarinom, cimetom i sa kozjim mlekom bez mirisa.
Sve je ručno rađeno. Sapuni teže 100 grama, svaka mirisna nota ima posebnu ambalažu – kutijicu za pakovanje sa logom firme. Manufaktura „Eko sapun” smeštena je u porodičnoj kući: dve prostorije su renovirane i opremljene sudovima i kalupima, digitalnom vagom, štapnim mikserom, sirovinama i repromaterijalom.
STARI ZANAT
– Nije ovo neki isplativ posao, ali ja sam ga zavolela – kaže Sunčica.- Radim ga kod kuće. Prethodno sam, boraveći kod sina u Beogradu, naišla na ponudu za obuku za izradu ručno rađenih sapuna koje je organizovala socijalna franšiza „Bio Idea”. Reč je o franšizi proizvodnje sapuna od prirodnih sirovina koja uključuje, uz savladavanje tehnologije proizvodnje i dobijanje gotovih i testiranih receptura, koje imaju potrebne sertifikate. Članica sam Udruženja „Banatski klas” u Zrenjaninu, na čijem je čelu Olgica Velimirov. Cilj je da se sačuva i nastavi tradicija, a verujem da i ja dajem doprinos tome jer iz moje nevelike radionice „izlaze” sapuni za negu lica i tela koji su ekološki, a i sam zanat spada u stare. Da je to tako, svedoči i sertifikat koji sam dobila od Ministarstva privrede „Otvorena šaka”. Stari je to zanat, a danas se sve više vodi računa o tome da sapun bude ekološki proizvod.
RECEPTI NA GLINENIM TABLICAMA
Ako biste u nekoj od enciklopedija našli objašnjenje za sapun, bila bi to jedna komplikovana definicija. Ali, vredi zabeležiti da najraniji dokazi o ovom kozmetičkom sredstvu datiraju iz perioda oko 2800. godine p.n.e, i to iz drevnog Vavilona. Formula za sapun koji se sastojao od vode, baze (alkalije) i ulja kineskog cimeta zapisana je na glinenoj tablici. Sapun, ili proizvod njemu sličan, izrađivan je u Kini od biljaka i lekovitih trava. Pravi sapun, izrađen od životinjske masti, nije se pojavio u Kini do modernih vremena.
U stvari, nekako se sve više vraćamo korenima, prirodi. A kada je reč o ekološkim sapunima, majstorstvo je od svih tih sastojaka načiniti proizvod koji ispunjava sve uslove. Ali, ostaje ono – ali. Ne možete da se bavite poslom koji još spada u stare zanate, a da mu ne „udahnete” nešto novo, svoje – od mirisa, do izgleda.
Sunčica koristi drvene kalupe iz kojih, posle procesa koji traje dosta dugo (zbog sazrevanja) dobija četvrtaste sapune, a nijedan nije isti. Uvek je tu i malo boje koja se razliva praveći čudne šare. Naravno, ako kupujete ekološki sapun, on mora da je kvalitetan, Sunčica koristi drvene kalupe iz kojih, posle procesa koji traje dosta dugo (zbog sazrevanja) dobija četvrtaste sapune, a nijedan nije isti. Uvek je tu i malo boje koja se razliva praveći čudne šare, a ne iritira kožu i ne sadrži konzervanse, parabene (hemijska supstanca). Kupuju ga pretežno žene koje brinu o svom i o zdravlju porodice.
Ipak, kada se doda malo i ekoloških boja, koje se prelivaju, sapun bude i ukras prostorije u kojoj se koristi – dok se ne potroši. Sunčica ima i potvrdu Instituta za javno zdravlje o ispravnosti proizvoda.
NAJBOLJI JE DRVENI KALUP
– Prodajem sapune na raznim manifestacijama, evo, uskoro ću biti i na „Danima piva”, na „ZRbiz netu”, a bila sam na „Korzo festu”. Prodajem i u Beogradu, Kikindi, Novom Sadu. Možete moje eko sapune naći i u prodavnicama zdrave hrane. Nažalost, još nemam bar–kod, a ima zainteresovanih trgovina u gradu koje žele da ga prodaju – veli Sunčica. U procesu saponifikacije, koji se radi hladnim putem, koriste se ulja: palmino, kokosovo, ricinusovo, maslinovo, pa se dodaje eterična mirisna ulja.
A miris sapuna koje Sunčica izrađuje čini da imate utisak da ste na poljima lavande ili ruzmarina. Tu su i eukaliptus, pa jasmin, neobičan je i onaj sa aromom cimeta. Najnoviji proizvod iz njene radionice je sapun sa aktivnim ugljem, namenjen onima koji imaju masnu kožu i tinejdžerima.
– Iz jednog kalupa, drvenog – a imam ih tri, dobijam 30 sapuna. Imam i silikonske kalupe, tu nastaju takođe ekološki sapuni u obliku jelkica, što je lep i jeftin poklon za Novu godinu, neizbežnih srca u svim varijantama oblika, boja, mirisa. To se lepo prodaje kao poklon. Neki kupuju klasične, četvrtaste sapune koji se ne troše tako brzo. Iskreno, ko zna vrednost ručno rađenih sapuna, njemu oni nisu skupi… Ja ovaj zanat volim da radim, mada je bilo kriznih momenata – iskrena je naša sagovornica.
I to je nauka. I, naravno, večita potreba da se istražuje, da se dodaju novi biljni mirisi. Njen savet onima koji žele da ručno rade sapun jeste da se drže recepture. A najveća radost je kada Elena dođe iz Beograda i želi da pomogne baki, a i Filip pokazuje znake interesovanja jer mu je sve to neobično… Milena Bečejac
