Početkom devedesetih godina tokom jednog od mojih čestih boravaka u rodnom kraju naših predaka, u Hercegovini u Trebinju, sreo sam Branka Tupanjca, velikog zadužbinara i ktitora. On je tada krenuo u poduhvat gradnje Hercegovačke Gračanice. Tupanjac je u amanet uzeo obavezu da posmrtne ostatke slavnog Jovana Dučića vrati u rodno Trebinje. To me je emotivno i duhovno podstaklo da razmislim o sličnom poduhvatu u mojoj rodnoj Sutjesci. Ovim rečima počinje razgovor za „Zrenjanin” Marko B. Milošević u tek izgrađenom Svetosavskom domu u Sutjesci. Uskoro se očekuje svečano otvaranje. Na ulazu u objekat od 300 metara kvadratih stoji ispisana posveta „Mom milom narodu”.
REALIZOVANA VIŠEDECENIJSKA IDEJA
– Srce mi je puno. Imao sam i podršku mojih Sutješčana. Najpre smo pre dvadesetak godina krenuli u izgradnju pravoslavnog hrama Vaskrsenja Hristovog i u tom poduhvatu video sam ogromnu želju mojih komšija i prijatelja da imamo jednu takvu duhovnu svetinju. Pre dve godine episkop Nikanor mi je dao blagoslov za izgradnju Svetosavskog doma. Odmah smo krenuli sa tim poduhvatom. Konačan ishod biće 12. maja, na crkvenu slavu ovog hrama, kada će se obaviti osvećenje i svečano otvoriti vrata za sve ljude dobre volje – priča naš sagovornik poznat po svom višedecenijskom zadužbinarstvu i dobročinstvu.
Svetosavski dom je kompletno opremljen i može da prihvati i ugosti više od 150 ljudi. U njemu je multimedijalna sala koja je opremljena pozornicom i drugom kvalitetnom opremom, kao i svečana konferencijska sala i kabinet za prijam gostiju.
– Moja je želja da uz verska okupljanja ovde budu i drugi susreti, kako onih najmlađih, tako i starijih građana. I to ne samo iz Sutjeske, već i celog regiona. Posebno sam zadovoljan kada vidim sa koliko volje i entuzijazma građani prilaze i podržavaju ovaj poduhvat – veli Milošević.
VIKENDI U SUTJESCI
I dok u razgovoru prebira po sećanjima, naš sagovornik evocira uspomene iz srednjoškolskih i studentskih dana u Zrenjaninu.
– Svakog vikenda sam u Sutjesci. Ove je naš porodični dom, rodbina, komšije, prijatelji… Sve to mi daje ogromnu energiju kojom se „hranim” svih ovih godina. Uz svoj biznis u Novom Sadu gde u dva proizvodna pogona zapošljavam 140 radnika, ovo mi je idealan balans – kaže veliki zadužbinar. Ne može, a da se ne priseti dece koja su nekada punila seoske sokake. Danas ih je sve manje u ovim sredinama.
– To me je postaklo da, pre 22 godine, započnem misiju u ovdašnjoj Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar” čiji sam bio đak. Naime, od te 2002. godine redovan sam kum ove škole za Svetosavske svečanosti. Tom prilikom nagradim najbolje učenike. Posebno se radujem što su od prošle godine na ovom događaju prisutni i moja ćerka Anđa i unuci, jer verujem da će nastaviti tu tradiciju. Upravo ti Svetosavski susreti sa osnovcima u Sutjesci su za mene poseban doživljaj svih ovih godina – govori Milošević u jednom dahu.
Napominje da je pre 20 godina u školi bilo blizu 200 učenika, dok je danas taj broj daleko manji.
– Obećao sam najmlađim sugrađanima da će naredni naš susret biti u Svetosavskom domu „Mom milom narodu” i zbog toga imam poseban osećaj zadovoljstva. Buduće generacije učenika će biti u prilici da u daleko boljim uslovima obeležavaju ne samo slavu škole već i druge skupove i druženja – veli zadužbinar.
Dok privodimo kraju razgovor za „Zrenjanin”, za nama ostaje lepo osvetljena crkva Hristovog Vaskrsenja i Svetosavski dom. Autor ovih redova ne može da se otme utisku da je darodavac Marko B. Milošević srećan zbog svega što je učinio, jer su davno sanjani snovi sada pretočeni u stvarnost.
Nikola Božović Foto: Mile Novaković i Zoran Međo
KAMEN IZ HERCEGOVINE
Brojne donacije su upućene srpskom narodu u toku rata u Bosni i Hercegovini. U jednom takvom šleperu, po povratu iz Hercegovine dopremljen mu je ogroman kamen. Postavio ga je ispred svoje kompanije „Impuls Hemija” u Novom Sadu sa uklesanom porukom književnika Raka Babića iz Sečnja: „Ovo je kamen iz zemlje Hercegove, u njem i sad krupno sunce prži i sve nas na okupu drži što dođosmo u krajeve ove, srcem zavolesmo panonsku ravnicu i mirnu reku što njome krivuda a kam rođen u njemu je svuda, sa njega čitamo svoju istoriju. Visoko Gacko, ljuto Nevesinje, Bileća mila, pitomo Trebinje.” I ovo je simbolična nit koja Marka spaja sa rodnim krajem svojih predaka.
SJAJAN SPORTISTA
Gotovo pola veka prisutan je u privredi i jedan je od prvih koji se okrenuo ka privatnoj inicijativi. Uz sve to, posebno uspešan je bio kao sportista. Dugo godina je nosio dres Fudbalskog kluba „Radnički” iz Sutjeske. Bio je član Džudo kluba „Proleter” iz Zrenjanina, a sa „Partizan HINS” 1982. godine osvojio je ekipnu šampionsku titulu u Jugoslaviji. Koliko je privržen sportu govori i to da je duže od tri decenije stalni donator Fudbalskog kluba „Radnički” iz Sutjeske.
SPOMENICI GROFU VLADISAVIĆU
Jedna od najznačajnijih Miloševićevih donacija odnosi se na podizanje pet spomen obeležja grofu Savi Vladisaviću Raguzinskom, koji je bio dugogodišnji savetnik u 17. veku na dvoru Petra Velikog. Ovaj carski diplomata, poreklom iz Gacka, ostavio je dubok trag u etničkom, duhovnom i ukupnom opstanku srpstva i pravoslavlja. Bio je inicijator podizanja spomenika ovom velikanu u: Sankt Peterburgu, Sremskim Karlovcima, Gacku, Svetosavskom (Mongolija), Topli (Herceg Novi). Za ove i druge humanitarne aktivnosti nosilac je brojnih priznanja, među kojima je jedna od najvećih „Gramata sveruskog i moskovskog patrijarha Kirila”.
