Da se razgone magle, da se pogled razbistri, da se čuje jaka reč…
Gost, sada već tradicionalnog, trinaestog sabirnja Hercegovaca u Zrenjaninu bio je ove godine Matija Bećković. Ovogodišnji susret, svečana akademija i sijelo, organizovan prošlog petka, 12. aprila, u Hotelu Vojvodina, naslovljen je upravo onako kako bi to bilo kada bi se pitali u staroj Hercegovini: „Da se ljucki upitamo i da koju prozborimo”.
Organizator susretanja, Udruženje Hercegovaca, potomaka i prijatelja Hercegovaca, čiji se osnivač i dugogodišnji predsednik Uroš Milojević preselio u večnost, i ovog puta je okupilo sve one koji su utkani u ovaj naziv.
A izraz sijela objasnio je neobaveštenima, pa i za podsećanje, Hercegovac koji je preuzeo kormilo, Milan Bjelogrlić.
– Sijela u zemlji Hercegovoj izraz su tradicije javnog života. Okupljanja i sretanja ljudi da se razgone magle, da se pogled razbistri. Da se čuje jaka reč. Ona koja se sluša i prima. Koja se pamti i prenosi. Reč koja pridiže, podiže i bodri. Reč koja opominje, ali reč koja krepi i kuraži – rekao je Bjelogrlić.
I unapred opominje.
– Sijela valja sačuvati od klizišta – veli. – Da se ne survavaju u zabavu i razonodu, u provod i dobar zalogaj zavičajni. U pozdrav onaj u trendu: Opušteno uživajte! Neka bude sve bezbržno i nasmejano, plitko i površno.
Mudro je govorio Matija, baš se uživalo u poetskim biografijama iz njegove najnovije knjige, „Sto mojih portreta”, koje je odabrao za ovo veče i sugestivno prenosio prisutnima. Kako je rekao, to su portreti njegovih prijatelja, portreti onih prijatelja kojih je većina na onom svetu. To je, kako reče, neki usmeni opis, ono što se zaboravlja i propada, ako nije zapisano.
Jake reči, reči za pamćenje
Tako zapisuje o Momi Kaporu, u „Putu kojeg nema”, pa o Mihajlu Laliću, Miloradu Ekmedžiću, Kralju Petru, Emiru Kusturici, Patrijarhu Pavlu, Milovanu Đilasu, Nikoli Tesli, Dobrici Ćosiću, Brani Petroviću, Vasku Popi, Dušku Radoviću…
Reči koje razgone magle i bistre pogled. Reči za pamćenje i za podsećanje. Poetski zapisi za nezaborav…
A onda reči o nepristajanju na zaborav Jasenovca, na stradanja u logoru smrti, na zverstva koja se prećutkuju i brojke koje smanjuju da bi ih oprali, na golgotu koja se ponavlja i laži u ime istine…
Mlada Kruševljanka studentkinja četvrte godine Pravnog fakulteta u Beogradu, čiji je prosek ocena na studjama 10, pobednica ovogodišnjeg 25. Svetosavskog takmičenja u besedništvu, besedila je uverljivo, zadivljujuće. Besedom pod nazivom „Sto puta izgovorena reč postaje istina” ova devojka nas podseća na ustaštvo i novoustaštvo, na mesto gde je masakrirano više od pola miliona žena, muškarca i dece, Srba, Roma, Hrvata…
Iskrena je bila dobrodošlica gradnačelnika Zrenjanina Čedomira Janjića koji je rekao kako najveću tremu ima kada priča pred Hercegovcima.
Bratska saradnja
– Grad Zrenjanin je otvoren svim prijateljima i ljudima dobre volje, ima bratske odnose sa Trebinjem, Laktašima i Bijeljinom – rekao je Janjić. – Veoma sam ponosan na sve bolju saradnju sa Republikom Srpskom. Trudimo se da svaki dan povećamo kvalitet života našim sugrađanima i naš grad promovišemo kao najbolje mesto za investiranje.
– Verujem da će naš grad stvarno biti dobro mesto za život i narednih godina i decenija, a da će naša saradnja i sa Trebinjem i drugim gradovima Republike Srpske biti na što većem nivou – istakao je Janjić.
Salom se pronosio bas baritona Nikole Baste, a potom je Luka Balj, voditelj programa zajedno sa Aleksandrom Kandić, govorio pesmu Sveti Vasilije, Rajka Petrova Noga. Zabrujale su i gusle u rukama narodnog guslara Ljubiše Ateljevića, člana Guslarskog društva „Petar Perunović Perun” u Zrenjaninu…
Nakon svečane akademije, baš kao nekada na sijelima, bilo je razgovora i besede, ali, i sećanja na zavičaj, tradiciju i kulturu koja se u Banatu ne zaboravlja. I doprinos borbi za očuvanjem kapi zavičaja koja je u svima nama – kako rekoše voditelji.
Bilo je još jedno Sijelo Hercegovaca u Zrenjaninu. Da razgali i okrepi. Da se priča i prepričava…
UZ ZVUKE GUSALA
Na Sjelu je ove godine bilo oko 400 Hercegovaca i njihovih prijtelja. Među njima su bili i gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić, Borislav Maksimović iz predstavništva Republike Srpske u Beogradu, predsednik Opštine Žitište Mitar Vučurević, predsednik Opštine Sečanj Predrag Rađenović i drugi.
Skup je blagoslovio protonamesnik Sobodan Čestić, a gostima i domaćinima nazdravio Petar Pejo Bajčetić, koji je sa zemljacima proslavio 80. rođendan. Pozdrave iz Hercegovine je doneo gradonačelnik Trebinja.
– Najveća moja želja je da se svi zajedno držimo kao jedan, jer samo složni možemo da napredujemo – naglasio je gradonačelnik Ćurić, posebno pozdravljajući poštovaoce Hercegovine od kojih je, kako je rekao, čuo izreku: Drže se kao Hercegovci.
U programu su učestvovali grupa „Ercegovina” i guslari, program je vodio Milivoje Beštić, a da nema nezadovoljnih i ovog puta su se posebno pobrinuli članovi Udruženja Biljana Ružić i Rajko Bjelica. Uz pesmu Bogoljuba Boškovića i zvuke njegovog „Bole benda” iz Gajdobre, igralo se i pevalo do duboko u noć…
