Prelistavajući vesti dana na internetu, aplikacija mi je izbacila zanimljivu objavu jednog američkog astrofizičara koju su preneli brojni portali: on je na slikovit način predočio koliko je, zapravo, bogatstvo čelnika „Amazona” Džefa Bezosa, od 200 milijardi dolara. Kad bi se, kaže, sve te novčanice, u apoenima od po jedan dolar, poređale jedna do druge, činile bi liniju dovoljno dugačku da obmota planetu Zemlju 180 puta. Usmerena ka svemiru, Bezosova dolarska linija bila bi dovoljna da njome stigne do Meseca 30 puta, tamo i natrag, a od ostatka bi se mogla napraviti gomila visoka 10 kilometara. Takva je ta računica, američki časopis „Forbs” tvrdi da je bogatstvo Džefa Bezosa najveće do sada prikupljeno.
Čuj, do Meseca i nazad, toliko puta, pa još preko toga… Kad ti dete kaže da te voli „do neba, do sunca i meseca”, to je onda beskrajna, kosmička ljubav koja drži svet. Ali dolari u kosmičkim količinama, šta je to? U koju kategoriju to spada? Šta radiš sa tolikim novcem? Čemu to služi? Ulažeš – da bi stekao još više? Čitala sam, svojevremeno, ispovest jednog našeg poznatog arhitekte koji je, kao svoju ozbiljnu, profesionalnu muku, izdvojio problem čime da, kakvim sve namenama, ispuni odaje u kući od 1.500 kvadrata kakvu je projektovao za nekog arapskog šeika… No, to očito nisu vasionske razmere, a i bilo je još u prošlom veku, za petro-dolare, od tada je trka za parama samo rasla. Pa vidi dokle nas je dovela.
Zato se danas neki od vlasnika svetskog novca predstavljaju kao filantropi. Njih, kažu, sad interesuje samo dobrobit čovečanstva. Čak su podelili resore: jedni potpomažu planetarno zdravlje i razne vakcine, drugi finansiraju kosmička istraživanja i nove tehnologije koje će Zemlju spasti od raubovanja i zagađivanja, hoće da stvore novi, bolji svet.
No, ljudi im ne veruju. Brine ih ta božanska ambicija stvaranja novog sveta. Čiji će on biti, kome će služiti? Vlasnici onolikog novca ni do sada nisu radili besplatno, zato i imaju sve te pare do Meseca i nazad, sve je to neka sirotinja platila, zar ne? Nema besplatnog ručka, tako nas stalno uče. Ni pre 2.000 godina ljudi nisu poverovali Spasitelju, nego su ga razapeli na krst. Pa je oko toga spletena religija koja je, zatim, postala planetarna. Ali, još nismo uspeli da se iskupimo za ono prvo nepoverenje. Može li čovečanstvo da podnese još nekoliko novih mesija?
