Poštujući osnovni princip dijalektike, svakako ne iz pozicije materijalnog gledišta, 20. 11. 2020. upravo dobrom dijalektičkom linijom promenljivosti, odlazim u penziju. Ispratio sam dvadest generacija đaka, dobre dece, za vreme svog bitisanja u ovom izuzetnom selu i po svemu neobičnoj školi – Milan Nedeljkov, dojučerašnji direktor beloblatske OŠ „Bratsvo jedinstvo”.
Kada redakciji stigne mejl iz Belog Blata, otvaramo ga sa zadovoljstvom jer znamo da nam naš dugogodišnji saradnik Milan Nedeljkov šalje vesti ili iz škole ili o događajima u selu. Zato nas je ovaj poslednji, koji smo naveli, iznenadio. Ali, nekako osećamo, stizaće nam i dalje vesti iz ovog mesta sa istim potpisom.
DOLAZAK U ZRENjANIN PO „EMOTIVNOJ LINIJI”
Milan Nedeljkov je rođen u Horgošu, u Maloj Đali, koju su posle Velikog rata naselili njegovi preci došavši iz one velike, banatske Đale. Srednju medicinsku školu završio je u Subotici, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu.
U Zrenjanin dolazi, kako kaže, po „čisto emotivnoj liniji”, krajem sedamdesetih, gde zasniva porodicu sa suprugom Smiljom. Godine 1980. počinje da radi u Domu učenika „Angelina Kojić Gina” kao domski pedagog-vaspitač.
– Prvih desetak godina sam radio dominantno sa decom lišenom roditeljskog staranja, a kasnije se u moju grupu pridodaju i učenici na internatskom smeštaju. Devedesetih u Dom dolaze deca iz područja zahvaćenih ratnim dejstvima. Sa svim kategorijama štićenika, bez obzira na socijalni, ekonomski ili nacionalni status, uvek mi je na prvom mestu bio interes deteta. Početkom trećeg milenijuma odlazim u Belo Blato na mesto direktora škole – priča Milan Nedeljkov. Kako pojašnjava, odluka da ode baš u ovo mesto nije bila slučajna.
– Naime, supruga je deset godina imala intenzivan kontakt sa tim neobičnim selom s obzirom na to da je radila kao biolog na Ribnjaku „Ečka-Lukino Selo”, a znatan deo radnika upravo je dolazio iz Belog Blata. Nijednog trenutka se nisam dvoumio – to je moja sledeća radna destinacija – priča Milan.
PREDNjAČILI U EKOLOŠKIM POSTIGNUĆIMA
Od tog momenta kreće njihova zajednička priča u selu gde se čuje više jezika, pa je, kako je Milan umeo da kaže, stvoren „beloblatski jezik” . Posle dvadesetak godina na čelu škole OŠ „Bratstvo jedinstvo”, Nedeljkov kaže da su kao kolektiv uspeli u svojoj obrazovnoj misiji.
– U fokusu našeg rada nisu bili isključivo školski ishodi u numeričkom smislu. Pokušali smo, a verujem i uspeli, u nameri da škola postane mesto u kojem će se deca dobro osećati i stasavati u dobre ljude. Imali smo lepe rezultate na takmičenjima, konkursima i projektima. Verovatno nismo bili u rangu „velikih škola”, mereći se isključivo po uspehu iz matematike, fizike, hemije, ali smo u segmentu kulture, umetnosti, socijalne komunikacije, humanističkih i ekoloških postignuća bezmalo prednjačili. To je ono na što smo ponosni, uz konstataciju da su naši đaci u srednjim školama postizali dobre rezultate. Naravno, oni su na svim susretima, predstavljanjima i manifestacijama apostrofirani kao kulturna i dobra deca. A njihov nivo tolerancije i empatije takođe je dobro poznat – naglašava Milan Nedeljkov.
U prethodnih dvadesetak godina ostvarena je i izuzetna saradnja sa roditeljima.Milan Nedeljkov bio je i aktivan u životu sela. Škola je bila uključena u sve društvene tokove lokalne zajednice. O tome svedoče mnoge manifestacije i projekti u kojim je sa saradnicima učestvovao.
– Dug bi bio spisak svih takvih dešavanja, ali bi se moglo u jednoj rečenici konstatovati: Belo Blato je postalo poznato na turističkoj karti Srbije, promovisali smo multikulturalnost, svoje vrednosti i u nekim segmentima smo dostigli i nivo brenda – ističe naš sagovornik.
Navodi da su i prva i druga polovina njegovog radnog veka bile ispunjene željom da deci pokaže dobar put.
– Ako sam u tome uspeo, moje zadovoljstvo je neizmerno veliko – poruka je Milana Nedeljkova.
