Posetioci „Banatske bajke”, koja se devetu godinu za redom održava u Gradskoj bašti, svakog petka uživaju u magiji koju naša sagovornica stvara svojim čarobnim glasom. Pažljivo odabranim repertoarom vodi ih ne samo kroz njoj dragu Rusiju, već i na put oko sveta. Melodijama Španije, Grčke, Nemačke, Francuske, Irske, Engleske, Bugarske, Gruzije, ali i zemalja iz okruženja, pokazuje širinu svog muzičkog opusa i znanja.
Rođena Zrenjaninka, Milica Dosković, nekada članica hora „Koča Kolarov” i mnogih crkvenih, danas vodi tri sastava pri hramu Svetog arhangela Mihaila (Ruska crkva). Autorka je muzike za pesme koje se mogu naći na društvenim mrežama. Jedna od njih je i „Ne dam” koja beleži milione pregleda na Jutjubu.
Ljubav prema muzici ponela iz porodice kao najlepšu uspomenu na roditeljski dom. Prema njenim rečima, nije se mogla zamisliti proslava koja nije završavana pesmom, i to onom pravom, izvornom. Upravo je ona postala istočnik sa kojeg se Milica napajala i crpela nepresušnu inspiraciju.
Nakon Zrenjaninske gimnazije odlučila je da upiše književnost na Filozofskom fakultetu. Međutim, presudila je muzika. Kako kaže, najviše je ponosna što je imala čast da peva pod dirigentskom palicom maestra Davora Doskovića, njenog prerano preminulog supruga. Kao majka troje dece, gradi ozbiljnu karijeru i na „daskama koje život znače”. Članica je hora opere u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu. Predsednica je i rusko-srpskog bratstva „Evgenij Rodionov”. Za Vaše nastupe u „Banatskoj bajci” traži se mesto više. Kako iz nedelje u nedelju organizujete program i birate numere koje ćete izvoditi?
– Prvo želim da se zahvalim listu „Zrenjanin” što smo ponovo zajedno, i što ovo naše leto činimo jedinstvenim. Večeri u Gradskoj bašti su posebno emotivne i publika je naviknuta da očekuje neočekivano. Posebnu ljubav nosim za svoj grad i zato želim da u ta dva sata otvorim srce i pokušam samo iskrenom emocijom da iznesem program.
Svaka pesma, stih, koreografija, vođenje programa rastu danima. Posvećujemo se tome i inspiracija je svuda oko nas: od prirode, porodice, dece, sugrađana, liturgijskog života, pa i interneta. Vidite, svuda je ljubav. Kada si vođen njome, kreativnosti ne manjka i mi smo onda otvoreni sasud u koji Gospod sipa darove. Pevate na brojnim jezicima. Odakle ljubav prema Gruziji i njenoj kulturi?
– Gruzijski ne govorim, ali ga volim i trudim se da ga što više razumem. Gruzini su dosta slični našem mentalitetu. Zanimljiva mi je njihova otvorenost prema muzici koja je veoma jaka. Svaki drugi spot koji sam pogledala je u ambijentu karakterističnom za njih. Veoma su emotivni i iznad svega veseli i iskreni. Privlači me njihova radost prema životu. Pored bogate pevačke karijere nije Vam stran ni pedagoški rad. Koliko je važno da se u svet muzike uđe od malih nogu?
– Počela sam najpre sa svojom decom. U početku je njihova emocija privlačila mališane oko sebe, njihove sestre, braću, drugare iz vrtića, škole. Onda smo se učvrstili u crkvi, u liturgijskom životu sa mnogim porodicama. Majke, očevi pevaju sa nama, a dečica uz pričasne pesme ozare lica svakom čoveku za vreme službe. I sve ovo je samo nastavak toga. Najmlađima je potrebno da se zaljube u kulturu, i da im bude nasušna potreba, da je čuvaju, neguju, da tako gradimo zdravo društvo.
Zato u „Banatskoj bajci” deca imaju šarolik sadržaj. Osim pevanja u horu nastupaju i kao solisti, spremaju koreografije (čak ih i sami smišljaju), glume, pripremaju skečeve, recituju, pevaju na raznim jezicima, sviraju okupljeni u naš mali muzički sastav „Rodionov” , učestvuju u kreiranju aranžmana. Poslednji put su se okušali i kao novinari i voditelji. Lepo i kvalitetno provode leto. U kojoj meri su Vam društvene mreže pomogle da doprete do najrazličitije publike?
– One su vodeće u širenju informacija. Ne nužno i najkvalitetnije, ali primaran je taj momenat brzine, jednostavnosti, neočekivanosti i prirodnosti. Bar u mom slučaju. I ljudi vole kada ste im bliski, kada nešto otpevate onako usput. Često podele snimak sa vašeg nastupa i postajete viralni. Mnogi su ostvareni upravo preko kontakata sa društvenih mreža i ta prijateljstva se čuvaju i šire. Brojni gosti su došli u „Banatsku bajku” čak iz inostranstva, jer su za nas saznali kroz objave. Šta planirate u narednom periodu?
– Ima blizu godinu dana kako se rodila ideja o jednoj pesmi koja bi bila posvećena našem gradu. Pesnikinja Rada Janjušić je već napisala tekst, iako nikada nije posetila Zrenjanin. Osetila je koliku ljubav nosimo, melodija se sklopila i krećemo u realizaciju. Mnoga poznanstva i iskustva sa muzičarima, umetnicima, producentima, sportistima, udruženjima, folklorašima sklopila bih u jednu numeru, koju se nadam da ćemo pevati „Grade moj, rasti uz pesama poj!”.
