Moje upoznavanje s fotografijom datira još iz školskog perioda. Kao član foto-sekcije u OŠ „Vladimir Nazor” (danas „Jovan Cvijić”), koju je vodila nastavnica Zlatinka Katić, osvajam nagrade na opštinskom takmičenju i počinjem samostalno da izrađujem crnobele fotografije, prvo u školskoj, potom i u kućnoj foto-laboratoriji koju sam opremam.
Ta ljubav i hobi traju do danas. Privrženost rodnom gradu opredeljuje me uglavnom za teme koje se tiču njegovih ulica, naselja, promena u njima. Tako fotoaparatom beležim prostore kojih više nema ili su značajno drugačiji, a ta pasija datira od početka osamdesetih godina prošlog veka. S vremenske distance od četiri decenije, mnoge moje fotografije sada dobijaju i dokumentarističku i istorijsku vrednost.
Želja da gradu ostavim nešto ozbiljnije iznedrila je 2006. godine fotomonografiju „Moja varoš Zrenjanin”. To je knjiga koja je prevazišla moje namere i očekivanja, verovatno i mene samog kao autora, u tom trenutku. Za izgled i kvalitet štampe dizajneri, izdavač Knjižara „Teatar” i štamparija „Stojkov” iz Novog Sada, zaslužili su iste godine srebrnu plaketu na sajmu „Grafima” u Beogradu, kao potvrdu te dobro realizovane ideje. „Moja varoš” stigla je, različitim povodima i namerama, i do Kanade, Sjedinjenih Američkih Država, Australije, Japana, brojnih evropskih zemalja…
Fotografija dobija zapaženo mesto i u knjizi „Varoške vinjete – Zapisi o Zrenjaninu”, koju sam objavio 2009. godine, a potom i u još dva izdanja. Uz novinarski posao kojim se bavim, fotografisanje je prisutno i kao sastavni i neophodan deo profesije, ali i kao zadovoljstvo, koje traje…
